Kako se gradi ljubav prema sebi, koja uključuje izgradnju samopoštovanja, osnaživanje ličnosti, postavljanje granica, ili prekidanje prijateljstava ili veza koje su toksične? Očigledno je da bi mnogi to hteli da postignu ali ne uspevaju i zato im se poruka pesme “Flowers” Majli Sajrus utoliko više sviđa. Stihovi “Mogu da me volim bolje nego ti”, izmereno kroz broj pregleda i strimovanja, pogađaju ljude širom sveta.
Ljubav prema sebi se pokazuje i dokazuje tako što brinemo za svoje zdravlje na isti način kao što brinemo za zdravlje dragih osoba, tako što uviđamo da je odmor bitan isto onako kako to često posavetujemo druge, tako što razumemo da je važno da život bude pomalo i igra. Ljubav prema sebi se pokazuje i tako što uviđamo da je “reći ne” način da sačuvamo sebe – Mia Popić, psihoterapeut
Zvuči jednostavno ono “ko ne voli sebe, ne voli ni druge” i oduvek je bilo to da bi trebalo da prvo volimo sebe pa ostale. Ali u praksi to nije baš tako jednostavno. Ljubav prema sebi – nije to laka ljubav. Znajući sve ovo, to ne olakšava “samoljublje”. Šta je to što ljudima narušava ljubav prema sebi samima i kako se ova vrsta ljubavi uči i praktikuje?
Pesma Majli Sajrus “Flowers” za kratko vreme postala je himna. Može se čuti iz slušalica nekog tinejdžera, kroz mimove koji su preplavili društvene mreže (bolje su sa mačkama nego sa Vučićem i Darkom Lazićem) a počast joj je odala i glumica Dajana Kiton koja je objavila snimak kako đuska u svojoj bašti uz stihove “I can buy myself flowers…”.
Pesma ima snažnu poruku ali i skrivena značenja. Neki su u njoj prepoznali delove koji aludiraju na Majlinog bivšeg muža Lijama Hemsvorta, od kog se nedavno razvela. Ali ova referenca nije jedina stvar koju su fanovi primetili u pesmi. Neki su zaključili da je deo pesme odgovor na pesmu Bruna Marsa iz 2013. “When I Was Your Man” u kojoj on kaže u jednom delu “Trebalo je da ti kupujem cveće…”. Sad, navodno, Majli odgovara “Mogu sama sebi da kupujem cveće…”.
Ali pesma je dalje od toga da svako sebi može da kupi cveće a ne da čeka da se neko drugi seti da treba da kupi cveće. Pesma je oda samoljublju i nosi poruku da treba voleti sebe.
I sve to zvuči lepo i jednostavno kad peva Majli. Ali kako se gradi ljubav prema sebi, koja uključuje izgradnju samopoštovanja, osnaživanje ličnosti, postavljanje granica, ili prekidanje prijateljstava ili veza koje su toksične? Očigledno je da bi mnogi to hteli da postignu ali ne uspevaju i zato im se poruka pesme utoliko više sviđa. Stihovi “Mogu da me volim bolje nego ti”, izmereno kroz broj pregleda i strimovanja, pogađaju ljude širom sveta.
“Odgovor na pitanje kako voleti sebe pronašla sam u jednom divnom citatu od Rupi Kaur koja je rekla ‘Dokaži da voliš sebe onoliko neobuzdano kao što voliš druge'”, kaže Mia Popić, psihoterapeut, za Nedeljnik. Ovaj citat podstakao ju je da ovu temu istraži tako što će ona ponašanja iz kojih zaključujemo da volimo druge preusmeriti na nas same.
“Dakle, ako se zapitamo zašto volimo druge, volimo ih onda kada ih vidimo realno, kada ih ne idealizujemo niti potcenjujemo, prihvatamo takve kakvi jesu, a najviše ih volimo zbog pozitivnih osobina i kapaciteta da se u odnosu sa njima osećamo sigurno i bezbedno”, objašnjava. Upravo to su isti uslovi ljubavi prema sebi – videti sebe jasno, prihvatiti svoje različite strane, voleti sebe zbog onoga što prepoznajemo kao svoje snage i praktikovati ponašanja prema sebi koja će podsticati osećaj sigurnosti.
Ljubav prema sebi podrazumeva mnogo više od pozitivnih mantri kojima smo danas bombardovani sa svih strana i deo su self-help kulta. Ljubav prema sebi, objašnjava, nije puka rečenica “volim sebe”, ona se praktikuje i predstavlja ponašanje koje biramo, a koje je dobro za nas.
“To su i odluke koje donosimo da budemo dobri prema sebi i brinemo o svojim pravima i interesu, da – interesu, mnogi ne vole ovu reč ali ljubav prema sebi je i to. Ljubav prema sebi se pokazuje i dokazuje tako što brinemo za svoje zdravlje na isti način kao što brinemo za zdravlje dragih osoba, tako što uviđamo da je odmor bitan isto onako kako to često posavetujemo druge, tako što razumemo da je važno da život bude pomalo i igra, kao što znamo da je ona važna za razvoj naše dece. Ljubav prema sebi se pokazuje i tako što uviđamo da je ’reći ne’ način da sačuvamo sebe, kao kad savetujemo druge da treba da postave granice. To je i razumevanje da zdrav život nije samo da li treniramo ili se zdravo hranimo, već i sa kim se družimo i sarađujemo. Ljubav prema sebi je i ono što kaže dr Ramani kada priča o tome da treba da budemo ’čuvar svoje kapije’, tj. da ne puštamo u svoj život i u svoj prostor ljude koji nas iscrpljuju ili ne tretiraju na način koji zaslužujemo.”
Ovde je pitanje kako da se dočekaš na noge, da se ne “osećaš kao luzer” i da ne budeš grub prema sebi kako to znamo da budemo, i da voliš sebe i u najtežim trenucima u životu – i posle raskida, i posle otkaza, i kada izgleda da ti se svet raspada.
Praktikovanje ljubavi prema sebi je i onda kada smo sebi dovoljno dobri čak i kada pogrešimo, kada sebe vidimo čak i kad nas drugi ne vide, kada biramo partnere koji nisu idealni već ispoljavaju sva navedena ponašanja, kaže Mia Popić.
“Jedan aspekt ljubavi prema sebi kojim se akademski puno bavim je i samoefikasnost i odnosi se na uverenje da imamo sposobnost da se uhvatimo ukoštac sa određenim i veoma specifičnim izazovom (npr. prezentovanjem važnog projekta). Za razliku od samopouzdanja ili vere u sebe – pojmova koji se danas takođe mnogo propagiraju, a zapravo su veoma generički i ne znače ništa, samoefikasnost je neka vrsta specifičnog samopouzdanja vezanog za konkretnu aktivnost. To znači da neko može biti samoefikasan u pisanju tekstova ili prezentovanju projekata, ali ujedno imati veoma nisku samoefikasnost u vožnji automobila. Ovaj pojam nam pomaže da razumemo da niko nije u potpunosti (ne)samopouzdan i da svako ima priliku ako se upusti u određenu aktivnost, da gradi specifičnu samoefikasnost i na taj način razvija svoje snage koje ga možda ne čine ni boljim ni gorim od drugih, već samo osobom koja ima neke svoje kvalitete i darove koje brusi kroz iskustva koja bira.”
Zvuči jednostavno ono “ko ne voli sebe, ne voli ni druge” i oduvek je bilo to da bi trebalo da prvo volimo sebe pa ostale. Ali u praksi to nije baš tako jednostavno. Ljubav prema sebi – nije to laka ljubav. Znajući sve ovo, to ne olakšava “samoljublje”. Šta je to što ljudima narušava ljubav prema sebi samima i kako se ova vrsta ljubavi uči i praktikuje?
“Ono što ljudima narušava ljubav prema sebi jeste pre svega specifičan dijalog koji imaju sa svojim ’unutrašnjim kritičarem’. Ako smo odrastali u sredini u kojoj je kritika bila način da nam neko ‘pomogne’ da budemo bolji, onda smo verovatno taj govor poneli sa sobom i danas više ne mora biti tih drugih koji će nas podsećati da nismo dovoljno dobri već možemo sami sebe ‘uspešno’ samoobezvređivati. Pored negativnih ranih iskustava koja nam otežavaju da izgradimo stav samoprihvatanja i ljubavi prema sebi, tu su i društvene mreže koje nas podstiču na socijalno upoređivanje u kom najčešće zaključimo da su svi drugi bolji od nas, da izgledaju bolje, imaju srećnije porodice, postigli su više”, kaže Mia Popić.
Poređenje sa drugima je siguran način da sebi otežamo izgradnju ljubavi prema sebi, a posebno je teško ne upoređivati se u svetu koji je upravo podešen tako da imamo i metriku za poređenje dopadljivosti kao što je broj lajkova ili pregleda na društvenim mrežama.
Voleti sebe nije jednostavan odlazak u cvećaru i kupovina buketa, iako jeste lepo, ili razgovor sa samim sobom (kad već taj drugi neće da priča) ili da sam sebe izvedeš u klub (kad već taj neko neće da pleše sa tobom). To nisu samo praktični postupci, već nešto mnogo dublje i složenije.
Zato pre nego što uopšte “dobacimo” do praktikovanja ljubavi prema sebi, moramo da pričamo o samoprihvatanju i razumevanju sebe kao celovitog bića. To konkretno znači da uviđamo da svet nije crno-beo pa tako ni mi sami, kaže Mia Popić. Stav samoprihvatanja podrazumeva da učimo kako da se suprotstavimo sagledavanju sebe kao dobrog ili lošeg, superiornog ili inferiornog.
“Drugim rečima, treba da siđemo sa klackalice na kojoj sebe ili precenjujemo ili potcenjujemo i da uvidimo da smo celoviti tek kada integrišemo u sebi sve polaritete koje opažamo u svojim osobinama i ponašanju. Ta integracija je dosta težak posao jer zahteva da uronimo u sopstvenu tamu i ranjivost i sagledamo i one stvari koje nam se možda i ne sviđaju. Nedavno sam naišla na stihove pesme ’Čaura’ od Marka Šelića koji sjajno opisuju svu kompleksnost, težinu ali i snagu ovog procesa. Tako autor ove pesme kaže ‘ja sam duša i douchebag; ja sam da me mažeš na lebac, ja sam namazan; ja sam da me staviš na ranu i baš tada postanem so; ja sam isti poseban slobodan samo svoj al’ nisam sav svoj; ja sam sladak ko pelin, ja sam gorak ko liker…’ Većina nas sebe opaža na polaritetima ovog tipa, a prvi korak u samoprihvatanju je razumevanje da umesto ‘ili’ možemo staviti ‘i’, tj. da u isto vreme možemo imati i dobre i loše strane i da nas to ne čini u totalu dobrim ili lošim već jednostavno ljudskim bićima sa svojom ranjivošću i ličnim borbama koje predstavljaju sastavni deo našeg psihološkog života.”
Ana Mitić, za Nedeljnik
