Iako je pojam ljubavi univerzalan ne korisitmo ga svi na isti način. Neki bi zbog toga rekli da je ljubav pseudo-pojam. To znači da je važno da se pitaš šta ti podrazumevaš pod ljubavlju. Na primer, možeš da razložiš ljubav na tri elementa: privlačnost, požudu i privrženost kao autorka knjige Ljubav ili triP. Na ovaj način sagledano, jasnije je šta sve ljubav može biti.
Potpuna ljubav bi podrazumevala da su sva tri elementa prisutna u partnerskom odnosu. Važno je da znaš da na početku odnosa najčešće postoji privlačnost, a zatim se javljaju požuda i na kraju privrženost.
Privrženost je važna tema u psihologiji ljubavi, naročito u zrelijim i dugotrajnijm ljubavnim vezama. Odnosi se na posvećenost odabranoj osobi i osećaj vezanosti za nju. Međutim, ljudi se u ljubavnim odnosima vezuju za partnera na različite načine koji se zovu obrasci vezivanja u partnerskom odnosu. Tvoj obrazac je, kao i kod svih drugih, posledica načina vezivanja za prve osobe koje su brinule o tebi i zavise od načina na koji su se tvoji staratelji brinuli o tvojim ranim potrebama. Ukoliko želiš da saznaš više o tome možes istražiti teoriju afektivnog vezivanja (engl. attachment theory).
Ako želiš da osvestiš koji je tvoj stil vezivanja u partnerskom odnosu pomoći će ti da se prisetiš kako se osećaš i ponašaš kada si u vezi.
Ukoliko se osećaš sigurno, autentično i vrednovano sa drugom osobom, možeš da joj pokloniš poverenje i ne strahuješ od zbližavanja niti od prekida odnosa, verovatno je tvoj obrazac vezivanja siguran obrazac.
Preostali obrasci su nastali kao reakcija na nezadovoljene rane potrebe i zajedničko im je unutrašnje stanje nesigurnosti sa kojim se osobe nose na različite načine.
Ako se u odnosu ne osećaš vrednovano, udovoljavaš drugoj osobi preko svojih granica, imaš žarku potrebu da si sa njom u neprekidnom kontaktu, osećaš se prazno bez nje i strepiš od okončanja odnosa, imaš preokupirani obrazac.
Sa druge strane, ukoliko se držiš na distanci, teško poklanjaš poverenje drugoj osobi, posvećuješ se sebi po cenu zanemarivanja odnosa ili čak negiraš da ti je odnos važan ili potreban, ponašaš se u skladu sa izbegavajućim obrascem.
Moguće je da u isto vreme osećaš snažnu potrebu za drugom osobom ali i strah od nje, tako da se ne ponašaš na dosledan način nego ponekad tvoje ponašanje ide u smeru zadržavanja druge osobe blizu tebe i to po svaku cenu, a ponekad u smeru odbacivanja i poništavanja svojih osećanja prema njoj. Ovo ponašanje se naziva dezorganizovani obrazac.
U kom god obrascu da se pronalaziš važno je da znaš da to ne mora biti tvoj dominantan obrazac zauvek. Obrasci su naučena ponašanja a mi ceo život stičemo razna iskustva pa tako kroz odnose menjamo i obrasce vezivanja. Tvoj primarni obrazac zauvek ostaje u tvom repertoaru ponašanja ali možeš naučiti da reaguješ i drugačije. Ukoliko se plašiš da je tvoj obrazac neki od nesigurnih, a pitaš se kako da razviješ siguran, odgovor je – kroz zdrave odnose.
Odnos koji menja naša nezdrava ponašanja u zdrava zovemo korektivno emocionalno iskustvo. Ukoliko misliš da ti je to potrebno, ono što možeš da uradiš je da se okružiš osobama koje će na neki način zadovoljiti tvoje potrebe za utehom, zaštitom, sigurnošću i autentičnošću koje niko ranije nije umeo ili mogao, pa su i dalje nezadovoljene. To zvuči zahtevno za druge, ali nije potrebno da ti sve to pruži jedna osoba niti je potrebno da to bude romantični odnos. Prijatelj, kolega ili terapeut ti mogu biti važne osobe ukoliko želiš da radiš na promeni obrasca vezivanja. Samo je važno da im dozvoliš da utiču na tebe tako što će biti tu da veruju u tebe i da te ohrabre da se razvijaš, da ti pruže utehu, da budu upućene u tvoj život i da ti nedostaju kada nisu tu.
Vezanost za drugu osobu nam omogućava da nas neko zaista vidi i doživi. Osećamo se budnim, prisutnim i važnim. Nažalost nije uvek tako, a ni snažna povezanost nije garancija da će odnos večno trajati. Zanimljiv uvid je da je usamljenost okosnica i vezivanja i razvezivanja. Ako smo predugo sami to nas nagoni da se za nekog vežemo, međutim ponekad se toliko prepustimo odnosu da u njemu izgubimo sebe ili se ugasi bliskost zbog čega se osećamo usamljeni u tom odnosu i tada uđemo u proces razvezivanja koji je samo naš i u njemu smo iznova opet sami.
Razvezivanje emocionalne veze je bolno jer predstavlja gubitak odnosa koji smo imali i gubitak ideje o zajedničkoj budućnosti kakvu smo mogli da imamo sa tom osobom. Ukoliko je iza tebe neki raskid ili razvod važno je da validiraš svoje iskustvo gubitka jer je taj odnos za tebe imao značaj. Ono što možeš da učiniš da to iskustvo postepenije utiče na tebe i da doživiš manju povredu, jeste da ne izlaziš naglo iz odnosa u emocionalnom smislu. Odnos se gradio postepeno i nelogično je da se praviš da je nestao preko noći. Razvezivanje je proces jednako kao i vezivanje i verovatno ćeš se bolje nositi sa tim ako sebi daš vremena za tugovanje, osvestiš šta gubiš a bilo ti je važno, i usput neguješ sebe najbolje što umeš.
Može se desiti da ti je nakon prekida odnosa teško da izgradiš novi pogled na sebe kao nekoga ko nema partnera i sve ono što je veza omogućavala. To je kao da opet gradiš svoj identitet i povlačiš veliku investiciju. Moguće je da ćeš ponekad misliti da ljubav nije za tebe. Ako je druga osoba prekinula vezu na ružan način ponekad ćeš možda misliti da će se to uvek dešavati i da nešto nije u redu sa tobom. Međutim, način na koji neko završava odnos ne govori o ostavljenom, nego o tom koji ostavlja. Postupci neke osobe su direktna posledica stavova i osobina te osobe. Ako brineš da li te je neko ostavio na ružan način zbog tebe, odgovor je ne. Ako ti treba objašnjenje ili popularno engleskim rečnikom closure, možeš ti da ga kreiraš tako što ćeš reći sebi: Ova osoba nije bila za mene. Mene ne definišu tuđi postupci već to kako reagujem na njih. Prihvatam da je ta druga osoba nesavršena, kao i svi, ali njen postupak pokazuje da nije za mene.
Ako ipak misliš da imaš još mnogo toga da naučiš o tome kako da istraješ u ljubavnim odnosima, nije loše da se pitaš kakva je tvoja relaciona inteligencija. Nismo se rodili naučeni kako da održavamo bliske odnose tako da nam ostaje da radimo na tome. Na primer, ako ti je teško da preuzmeš svoj udeo odgovornosti kada se svađaš sa partnerom možeš raditi na tome da poboljšaš svest o svojim greškama i preprekama da ih priznaš drugoj osobi. U slučaju da ti se često dešava da svoju nervozu nakupljenu tokom dana prenosiš na partnera možeš naučiti veštine relaksacije ili veštine izražavanja ljutnje i negodovanja direktno osobama prema kojima to i osećaš. Prečesto podrazumevamo da će partner da trpi sve što govorimo ili radimo pa ga zato i izgubimo. Važno je da negujemo odnos a ne da ga koristimo kao poligon za emocionalno pražnjenje. Kada dovoljno ne uvažavamo drugu osobu, energiju i vreme koje nam posvećuje, nemamo toliko pravo da se začudimo kada ode od nas da dobije to uvažavanje na drugom mestu. Ako ste tu za partnera da biste ga zaista čuli i uvažili i preuzimate svoj deo odgovornosti kad god možete, verovatnije je da ćete imati skladan odnos koji je i osnažen za savladavanje izazova.
