Da li ste znali da se Njutn plašio kritike toliko da je jednom prilikom, tokom objavljivanja svog rada, izostavio da se potpiše. On se, izgleda vodio sledećim razmišljanjem: “ Samo maksimalno dobro je dovoljno dobro!”, “Užasno je ako kritikuju moj rad!”.
Da li ste se možda i vi prepoznali u ovim rečenicama? Ukoliko jeste, vrlo je moguće da ste perfekcionista.
Nije retko da ljudi koji na ovaj način razmišljaju smatraju da je njihov perfekcionizam zaslužan za to što su marljivi, organizovani, koncentrisani na detalje i što više cene kvalitet od kvantiteta. Oni su ponosni na to što imaju visoke standarde i što pred sobom postavljaju izazovne ciljeve. Ubeđeni su da je upravo ova osobina zaslužna za njihove dosadašnje uspehe i rezultate.
Međutim nije sve baš tako jednostavno kada je reč o perfekcionizmu.
Nauka je pokazala da postoje dve vrste perfekcionizma:
| Zdrav perfekcionizam | Nezdrav perfekcionizam |
| Sposoban da doživi zadovoljstvo u radu | Nemogućnost da doživi zadovoljstvo u radu |
| Visoki, ali ostvarljivi standardi | Nerealno visoki standardi |
| Težnja ka uspehu | Strah od neuspeha |
| Fokus na ispravnom obavljanju posla | Fokus na izbegavanju greške |
| Nelagodnost koja nije blokirajuća za vreme obavljanja zadatka | Anksioznost uoči zadatka |
| Osećanje lične vrednosti ne zavisi od postignuća | Osećanje lične vrednosti zasnovano na postignuću |
| Poštovanje vremenskih rokova | Prokrastinacija, odlaganje |
| Ciljevi postavljeni zarad doprinosa van same osobe | Ciljevi postavljeni zarad potvrđivanja sopstvene vrednosti |
| Neuspeh dovodi do razočarenja i ulaganja dodatnog napora | Neuspeh vodi oštrom kritikovanju sebe |
| Razumna sigurnost u sebe povodom obavljenog posla | Kompulsivnost (proveravanje, ponavljanje) i sumnja u sebe povodom obavljenog posla |
| Osoba nastoji da radi dovoljno dobro | Osoba nastoji da radi maksimalno dobro, savršeno |
Istraživanja pokazuju da je nezdrav, neadaptivan perfekcionizam često povezan sa lošim snom, stomačnim i disajnim problemima, depresijom, anskioznošću, opsesivno – kompulzivnim poremećajima, poremećajima u ishrani i sindromom hroničnog umora. Osim toga, dovodi do neodlučnosti, prokrastinacije (odugovlačenja) i osećanja srama.
Na osnovu odlika pozitivnog perfekcionizma jasno je da on govori o jakom karakteru. Usmerava nas na uspeh, podstiče na istrajnost i upornost, što nam omogućava da pomerimo sopstvene granice i dosegnemo maksimum.
Međutim, treba biti oprezan – u redu je želeti da smo efikasni, da postižemo odlične rezultate i da dobijamo pohvale od drugih. Ono gde grešimo jeste kada zahtevamo da smo potpuno kompetentni, adekvatni, inteligentni i da postižemo uspeh na svim mogućim poljima.
Na primer, možete želeti da radni zadatak obavite odlično i da vas pohvale ljudi čije mišljenje cenite. Ta želja vas može motivisati da se što više potrudite. Ono što, sa druge strane, ne treba da radite jeste da zahtevate da se ta vasa želja ispuni, da verujete da je neophodno da tako bude. Zahtev za garancijom dobrog ili savršenog uspeha vam neće ni na koji način doprineti. Štaviše, može da vam stvori osećaj visoke zabrinutosti koji će vas ometati, odugovlačićete sa započinjanjem jer ćete prvo želeti da nađete savršeno rešenje. A savršeno rešenje ne postoji. Ono što danas smatrate savršenim, već sutra možete videti kao prepuno mana. Osim toga, ljudi su nesavršena, pogrešiva bića, prema tome sigurno nećete uvek postizati dobre rezultate.
Koliko god da ste uspešni, i dalje ste pogrešivi!
Osobe koje imaju odlike nezdravog perfekcionizma često nemaju veru u sebe, imaju nisko samopouzdanje i samopoštovanje. Kada im se desi neuspeh (ili kada razmišljaju o njemu) oni najčešće obezvređuju sebe (Ako ne uradim ovo savršeno ja sam totalni promašaj!), katastrofiziraju (Ako se zbunim to će biti totalna katastrofa) i ispoljavaju nisku toleranciju na frustraciju (Ne mogu da podnesem grešku).
(Nezdravi) perfekcionizam ne čini da se osećamo kao savršene osobe. On čini da se osećamo neadekvatno.
S druge strane, pozitivan perfekcionizam deluje tako da osoba zna svoje jake i slabe strane, realno procenjuje situaciju i dela u skladu sa tim. Svesna je da je, uprkos uloženom trudu, moguće da joj se desi neuspeh, ali da on nije odraz njene nesposobnosti. Ona procenjuje taj neuspeh kao negativan, ali ne osuđuje sebe, ne obezvređuje sebe na osnovu njega. Smatra da je to što se desilo loše, ali isto tako zna da postoje gore stvari koje su se mogle dogoditi. Teško joj je da podnese neuspeh ali je svesvna da ga može podneti. Na grešku gleda kao na priliku za učenje i reflekciju.
