Sinergija

Neizostavan i veoma važan deo našeg sveukupnog zdravlja je mentalno zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje sveukupnog telesnog, fizičkog i socijalnog blagostanja. Dakle, mentalno zdravlje je više od samog odsustva mentalne bolesti ili poremećaja. Biti mentalno zdrav podrazumeva mogućnost i sposobnost pojedinca da se nosi sa životnim stresovima, da produktivno radi, da doprinosti svojoj zajednici i ostvaruje vlastite potencijale. Mentalno zdravlje je temelj našeg celokupnog zdravlja i snage. Frojd, čuveni psihoanalitičar, govorio je da je mentalno zdrav onaj ko je u stanju da voli i da radi, odnosno onaj ko ma sposobnost za rad i ljubav.

Osnivač racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije, Alber Elis, smatrao je da mentalno zdravu osobu odlikuju sledeće stvari:

• Zanimanje za sebe (briga o sebi) – Mentalno zdrava osoba stavlja svoje interese malo iznad interesa drugih. Briga o sebi je stub mentalnog zdravlja i trebalo bi da bude na prvom mestu. Sa gubitkom ovog stuba, urušava se i sledeći- briga o drugima.
• Socijalni interes – odnosi se na praktikovanje moralnog ponašanja i uvažavanja prava drugih ljudi. Mentalno zdrava osoba vodi se time “poštujem sebe i svoja prava, ali poštujem i tebe i tvoja prava”.
• Samousmeravanje – mentalno zdrava osoba preuzima odgovornost za sopstveni život. Ona se može suočiti sa raznim izazovima, a da pri tom nije ozbiljno ugrožena njena psihološka dobrobit. Spremna je na saradnju i traži pomoć kada joj je potrebna, pri čemu se vodi stavom “Pomoć je dobrodošla, nije neophodna”.
• Visoka tolerancija na frustraciju – Mentalno zdrav čovek menja ono što može da se promeni, prihvata ono što ne može da se promeni i mudro razlikuje ove dve stvari.
• Fleksibilnost – mentalno zdravu osobu odlikuju fleksibilno razmišljanje, sloboda od predrasuda, otvorenost za promenu i tolerantnost prema tuđim gledištima.
• Prihvatanje neizvesnosti – jedino u životu izvesno je neizvesnost. Mentalno zdrave osobe su toga svesne i prihvataju da ne mogu imati kontrolu nad mnogim stvarima u svom životu i da ih ne mogu sa sigurnošću predvideti.
• Posvećenost aktivnostima i interesovanjima u kojima uživamo – odnosi se na pronalaženje zadovoljstva u aktivnostima koje biramo.
• Naučno mišljenje – Mentalno zdrava osoba teži da istraži i preispita tačnost svojih zaključaka. Ona svoje misli i zaključke ne sagledava kao neosporive istine i dokazane činjenice, već kao impresije o stvarnosti. Ona se vodi time da su naše misli produkt naših kognitivnih procesa, a ne činjenice.
• Samoprihvatanje – odnosi se na prihvatanje sebe zato što smo živi i težnju da uživamo umesto da se dokazujemo. Mentalno zdrava osoba bezuslovno prihvata sebe sa svim svojim dobrim i lošim stranama, što ne znači da ne želi da menja loše strane. Tek kada sebe bezuslovno prihvatimo i ne osuđujemo se povodom grešaka i mana, mi imamo mogućnost da se menjamo, razvijamo i unapređujemo.
• Preuzimanje rizika – odnosi se na spremnost osobe da pokuša čak i kad postoje određeni izgledi da bi pokušaji mogli propasti. Ništa u životu nam nije obećano niti zagarantovano, te uvek postoji određeni stepen rizika. Mentalno zdrava osoba je spremna da preuzme rizik jer veruje da će ona moći da podnese i da se snađe i u slučaju da ne dobije ono što želi.
• Dugoročni hedonizam – odnosi se na zdrav balans između trenutnih i budućih zadovoljstava. Mentalno zdrave osobe teže dugoročnom hedonizmu i spremne su da podnesu određene neprijatnosti u sadašnjosti zarad dobrobiti i ostvarenja ciljeva u budućnosti.
• Odustajanje od nerealnih zahteva za savršenstvom – Mentalno zdrave osobe odbijaju da se nerealistički bore za potpunu sreću, savršenstvo ili potpuno odsustvo anksioznosti. To su ideali kojima težimo, ali oni nikada nisu potpuno dostižni. S obzirom na to da život čine i dobri i loši događaji, kapacitet za suočavanje sa lepim i manje lepim događajima deo je naše mentalne snage i odraz mentalnog zdravlja. Mentalna snaga pojedinca prepoznaje se u prihvatanju neprijatnih emocija kao ljudskih i neizbežnih.
• Preuzimanje odgovornosti – odnosi se na svest o tome da nisu drugi ljudi ili okolnosti krivi za naše emocije. “Najbolje godine vašeg života su one u kojima donesete odluku da su vaši problemi samo vaši. Ne krivite za njih vašu majku, ekologiju ili predsednika. Shvatite da sami krojite svoju sudbinu”. – Albert Ellis

Svetska federacija za mentalno zdravlje (WFMH) u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) od 1992. godine 10. oktobar obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, čime nas podsećaju na važnost ulaganja u sistem podrške mentalnom zdravlju i značaj unapređenja mentalnog zdravlja. Jer „nema zdravlja bez mentalnog zdravlja!“