Sinergija

U svojoj psihoterapijskoj praksi gotovo da nema ljubavne problematike o kojoj slušam, a da na neki način ne uključuje komunikaciju koja se odvija na polju različitih online portala ili aplikacija. Nekada je to dominantno bio facebook, ali kod mladih milenijalaca facebook je, kako kažu, prevaziđen – “tamo ti na feed-u izlaze mame, tate, tetke i rođaci” – pa se “muvanje” seli na instagram mrežu, a instagram story postaje ključni alat za upravljanje impresijom kod potencijalnih udvarača, iliti ljubavnika. U toj meri su društvene mreže prisutne u našim životima da one same imaju svoju evoluciju pa su neke već otišle u prošlost, a neke tek stupaju na ljubavnu scenu.

Često sam bila sklona da uhvatim sebe u razmišljanju kako su svi navedeni termini, od blokiranja do gohstovanja, novotarije koje su smislile mlađe generacije kako bi sebe zaštitile od autentične, bliske komunikacije i potencijalne emotivne povrede. Ipak, kao psihoterapeut brzo sam shvatila da, ako ne budem uhvatila korak sa novim terminima ljubavne komunikacije, propustiću da suštinski razumem svoje klijente i njihove ljubavne probleme. Polako sam krenula da ulažem napore da shvatim okidače njihovih emotivnih problema (koji su se često odigravali upravo na društvenim mrežama) i uskoro došla do zaključka, sviđalo se to nama ili ne, da se ljubavni život prosečnog milenijalca odvija online.

Kako bih sebi olakšala rad sa ljubavnim problemima koji se odvijaju online, napravila sam svoj psihološki rečnik ključnih termina koji mi je u velikoj meri olakšao da konceptualizujem emocionalnu dilemu koja stoji iza svakog od njih.

Lajkovanje (Like-ovanje)

Kada naša želja za tuđim odobravanjem poprimi srazmere iracionalnog zahteva, onda u tuđem dopadanju leži naša lična vrednost, pa smo na putu da imamo kompleks više vrednosti kada se drugima svidimo ili kompleks niže vrednosti kada im se ne svidimo. Danas, sa društvenim mrežama i takozvanim lajkovima, doslovno možemo da merimo svoju vrednost u očima drugih i tako, vrlo lako, upadamo u nerealno sagledavanje sebe i svoje veličine. Manji ili veći broj lajkova podstiče svojevrsni rolerkoster lične vrednosti, pa nečiji lajk može da nas baci u visine, a nedostatak istog da aktivira potištenost, beznadežnost i osećanje neadekvatnosti.

Sinovanje (Seen-ovanje)

Jedan od ključnih emocionalnih problema većine ljudi jeste strah od odbacivanja i, iz mog psihoterapijskog iskustva, najdominantniji je u dvadesetim kada se gradimo na svim poljima, kako partnerski, tako i profesionalno. U tom periodu, većina mladih teško podnosi da bude odbijena, pa su tako raskid ili odbijanje od strane potencijalnog poslodavca ključni okidači emocionalnih problema. Sva kompleksnost ove emocionalne problematike može da stane u jedno najjednostavnije “seen”. Kada uvidimo da neko nije odgovorio na našu poruku, a imamo dokaz da ju je video, aktivira se osećanje neadekvatnosti, odbačenosti, zanemarenosti…i koliko god se nama činilo da je to samo jedno obično “seen” mladoj osobi ta jedna reč na ekranu može pokrenuti čitav niz nezdravih misli i osećanja koje mogu rezultirati osećanjem niže vrednosti.

Blokiranje (“Stavila sam ga na block”)

“Na mrežama je blokiran” – jedna od češćih izjava koje čujem kako na psihoterapiji tako i u aktuelnim ljubavnim pesmama. Nikada nije bilo lakše sa nekim raskinuti ili prekinuti kontakt – dovoljno je nekoliko klikova za ovaj veoma emotivno nabijen proces separacije. Verujem da “blokiranje” kao fenomen u ljubavnim relacijama oslobađa veoma kompleksne frustracije koju sa sobom nosi rastanak. Ovaj poduhvat pomaže da se oslobodimo svih okidača koji bi nas naveli na osećanje nedostajanja, tuge, nedoumice…rečima jedne moje klijentkinje “blok i tačka”. Sa druge strane, ovaj potez stvara privid da smo završili posao koji možda emotivno nije sasvim zaokružen.

Ghostovanje (Ghosting)

U poslednjih deset godina od kada radim kao psihoterapeut, raskid je uvek bio jedan od ključnih okidača odluke da se osoba odluči za psihološku podršku. Tek u proteklih nekoliko godina uviđam da ljudi dolaze sa specifičnom vrstom raskida gde je partner/ka najjednostavnije “isparila” iz njihovog života. Gotovo ništa što sam od mladih bila u prilici da čujem nije aktiviralo u toj meri izražen osećaj tuge i bezvrednosti, kao u situacijama u kojima se druga osoba nije udostojila da pruži adekvatno objašnjenje za odluku o raskidu. Osoba doslovno “ispari” jer nestane sa društvenih mreža, blokira kontakt i “seen-uje” poslednju upućenu poruku. Ghostovanje na neki način sumira sve gore navedeno i ukazuje na kompleksnost zabavljanja u vreme društvenih mreža.

Uvek kada pomislim da je u mojim dvadesetim bilo bolje ili lakše, setim se meni dragog profesora od kog sam naučila da se naš psihički život menja u onoj meri u kojoj se menjaju kulturološka oruđa koja koristimo da bismo sebi olakšali funkcionisanje. Nekada je to oruđe bilo točak, sada smo stigli do društvenih mreža, mobilnih telefona i aplikacija. I zato nam ne preostaje ništa drugo nego da se potrudimo da razumemo svet koji se brzo menja i specifičnu prirodu savremenog ljubavnog života koja je rezultat tih brzih promena.