Sinergija

Za bavljenje bilo kojom profesijom, neophodni su stručno znanje i tehnička ekspertiza. Ali, pokazalo se da ovo nije dovoljno za postizanje uspeha u poslu.

U današnje vreme, poslodavci u sve većoj meri insistiraju na posedovanju takozvanih mekih veština (eng. soft skills, kako ćemo ih i oslovljavati u ovom tekstu). Razvijene soft skills predstavljaju diferencijalnu prednost prilikom apliciranja za radnu poziciju, a poslodavci neretko ulažu u razvoj ovih veština kod svojih zaposlenih.

Kao najvažnije veštine ovog tipa, poslovni rukovodioci navode komunikacijske veštine, interpersonalne veštine, kritičko razmišljanje, upravljanje vremenom, upravljanje besom, rad u timu, fleksibilnost…

Specifičnost razvoja soft skills-a leži u činjenici da se ovaj razvoj ne može postići iščitavanjem literature, već zahteva aktivan i posvećen rad na sebi. Razvoj „mekih veština” je od značaja kako za profesionalni, tako i za lični razvoj, i stoga mu treba posvetiti pažnju i valja se osloniti sa proverene naučne metode. Sve više kompanija se odlučuje da, za potrebe razvoja svojih zaposlenih, angažuje profesionalne koučeve koji će svojim angažovanjem doprineti razvoju navedenih veština.

Komunikacijske veštine – Komunikacijske veštine su važan element svake radne pozicije, čak i kada posao ne zahteva stalnu interakciju sa ljudima, komunikacija sa kolegama i nadređenima je nezaobilazna. Komunikacija je dvosmeran proces, te razvijene komunikacijske veštine podrazumevaju kako veštinu slanja poruka, tako i veštinu primanja istih. Zato koučevi nastoje da razviju veštinu asertivne komunikacije, ali i veštinu aktivnog slušanja kod svojih klijenata.

– Asertivna komunikacija – Asertivna komunikacija je takva da omogućava iznošenje pozitivnih i negativnih stavova, ideja i osećanja, na direktan i iskren način, ali tako da se poštuje druga strana u komunikacijskom odnosu. Biti asertivan znači biti u stanju da se zauzmemo za svoja ili prava drugih, bez da se bude agresivan ili da se pasivno pokorava volji drugih. Ova veština omogućava pojedincu redukaciju stresa, bolje upravljanje sopstvenim obavezama, efikasniji rad sa teškim ljudima, adekvatno reagovanje na pokušaje manipulacije. Asertivnost u komunikaciji doprinosi ostvarenju radnih ciljeva, povećanju samopouzdanja, razvoju međusobnog poštovanja saradnika, ali i, kako istraživanja navode, povećanju zadovoljstva poslom.

– Aktivno slušanje – Aktivno slušanje podrazumeva kompletno fokusiranje na sagovornika i razumevanje onoga što govori, a u skladu sa kontekstom i uzimajući u obzir sagovornikove želje i potrebe. Razvoj ove veštine podrazumeva učenje o tome kako održati fokus, onemogućiti distrakcije i kako biti koncentrisan na sve verbalne i neverbalne znake koje sagovornik šalje. Aktivno slušanje doprinosi boljim međuljudskim odnosima, manjem broju konflikata, davanju konstruktivnog fidbeka, kao i većoj spremnosti da se uvaži tuđe mišljenje i isto inkorporira u donošenje odluka. Stoga je veština aktivnog slušanja od posebne važnosti za pojedince koji rade u timu, ali i za one na menadžerskim pozicijama.

Timski rad – Rad u timu doprinosi osnaživanju članova tima, boljoj radnoj atmosferi, razvoju fleksibilnosti, ali i odgovornosti. Ljudi su socijalna bića, ali to nije garant uspeha u timskom radu. Pojedinci mogu biti skloniji individualnom radu ili im može manjkati neka veština uspešnog timskog igrača. Pojedini elementi uspešnog timskog rada razvijaju se kroz interakciju sa timom, poput osećanja zajedništva i pripadnosti, ali pojedini elementi zahtevaju rad na sebi. Preuzimanje inicijative, spremnost na delegiranje obaveza, kooperativnost, spremnost na dijalog – samo su neke od veština koje se mogu razviti radom na sebi.

Upravljanje besom – Bes se može javiti kao odgovor na frustraciju i nezadovoljstvo i uvek predstavlja disfukcionalnu emociju. To znači da ometa pojedinca u njegovom postizanju ciljeva, ali i stvara niz negativnih posledica po ljude u okruženju. U odnosu na svog funkcionalnog parnjaka – ljutnju – bes je intenzivniji, duže traje i vodi iracionalnom načinu razmišljanja. Emocije su sastavni deo čovekovog života, ali pojedine emocije su u radnom kontekstu nepoželjne. Koučing procesi, poput onih koji se oslanjaju na Kognitivno-Bihejvioralnu i Racionalno-Emocionalno-Bihejioralnu terapiju, upravo su usmereni na transformisanje disfunkcionalnih u funkcinalne emocije koje onda doprinose većem uspehu u radu.

Upravljanje vremenom – Ova veština se odnosi na adekvatno raspoređivanje svojih zadataka kako bi se ispoštovali rokovi za realizaciju projekata i poslova. Pojedinci koji imaju poteškoća sa upravljanjem vremenom često probijaju zadate rokove ili traže njihovo odlaganje i preuzimaju više zadataka nego što su u stanju da obave. Ovo dalje može voditi problemima u timskom radu, kao i interpersonalnim problemima. Obuke za upravljanje vremenom predstavljaju dobar početak rešavanja ovog problema, ali kako često iza ovog problema leže određene emocionalne blokade, koučing se pokazao kao efikasnije sredstvo. On omogućava ne samo bolju organizaciju rada i samim tim povećanu produktivnost, već i izbegavanje preopterećenja poslom i bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.  

Liderstvo – Teorija po kojoj se lideri rađaju je odavno napuštena od strane nauke. Danas se veruje da se dobri lideri ne rađaju, već stvaraju. Dobar lider ima razvijene sve prethodno navedene veštine, ali i veštinu motivisanja i pokretanja drugih na akciju. Jedna od čestih blokada za uspešno liderstvo je strah, a prevladavanje istog se praktično ne može uraditi bez pomoći određenih psiholoških alata. Upravo u takvim situacijama, uloga kouča kao podrške u ličnom razvoju, postaje ključna.

***

Svaka od navedenih veština se u određenoj meri može samostalno razviti, ali postavlja se pitanje u kojoj meri i koliko uspešno. Podrška koju pruža stručno vođenje kroz procese razvoja veština doprinosi ne samo većoj efikasnosti, već i većoj satisfakciji i samoprihvatanju pojedinaca.