Scroll to Discover
back to top
a

Sinergija

  /  Blog   /  Kako koučing doprinosi razvoju samoefikasnosti?

Za osobe koje su u stanju da procenjuju koliko uspešno mogu obaviti neki zadatak u određenom kontekstu, kaže se da dobro percipiraju sopstvenu efikasnost. Samoefikasnost je u funkciji vere u sopstvene sposobnosti i određuje ponašanja koja je pojedinac spreman da preduzme suočen sa nekim zadatkom ili poteškoćom.

Zašto je samoefikasnost važna?

Istraživanja pokazuju da samoefikasnost povećava motivaciju i istrajnost. Pojedinci sa višom samoefikasnošću postižu bolje rezultate od onih koji imaju nisku samoefikasnost, spremnije prihvataju inovacije u pogledu informacionih tehnologija i raspolažu veštinama putem kojih uspešno rešavaju problematične situacije na poslu. Otporniji su na neuspeh i veća je verovatnoća da će ostvariti cilj. Osim toga, zaposleni koji imaju razvijeniju samoefikasnost preuzimaju više inicijative u svom profesionalnom rastu i razvoju i generišu više ideja koje podstiču i unapređuju radne procese.

Samoefikasnost ima i indirektan uticaj na ponašanje pojedinaca. Ona utiče na faktore poput raspoloženja, postavljanja cijeva, percepcije blokada u radu i odnosa unutar organizacije, koji potom utiču na uspeh u radu. Pozitivno je povezana i sa zadovoljstvom poslom, te tako posredno doprinosi smanjenju kontraproduktivnog ponašanja i apsentizma.

S druge strane, niska samoefikasnost je u pozitivnoj vezi sa produžavanjem bolovanja i višim stepenom stresa, pogotovo kad su zaposleni suočeni sa viškom posla. Osobe sa niskom samoefikasnošću poteškoće na poslu vide kao blokade u radu, veruju da nisu dovoljno sposobni da ih reše, pa smanjuju ulaganje napora ili profesionalno sagorevaju (burn out).

Kako organizacije mogu doprineti razvoju samoefikasnosti zaposlenih?

Uspešne i odgovorne kompanije nastojaće da ostvare dobre rezultate na tržištu, ali da istovremeno doprinesu mentalnom zdravlju i blagostanju zaposlenih. Razvoj samoefikasnosti zaposlenih pomaže ostvarenju oba cilja.

Ovakav razvoj zaposlenih se obezbeđuje koučingom, edukacijama i treninzima koji su usmereni na postizanje rezilijentnosti na teškoće u radu, na postavljanje realističnih ciljeva, kao i na upravljanje procesima razmišljanja kako bi se ishodi aktivnosti objektivnije sagledali. Cilj je pomaganje pojedincu da uspostavi kontrolu nad onim aspektima situacije koje je moguće menjati, kao i da prihvati ono na šta ne može da utiče.

Razvoj samoefikasnosti kroz koučing

KBT (Kognitivno-Bihejvioralna Terapija) i REBT (Racionalno-Emocionalno-Bihejvioralna Terapija) svojim ciljevima, principima i metodama predstavljaju pogodan okvir za podsticanje samoefikasnosti. U KBT/REBT-u sve intervencije usmerene su ka izgradnji racionalnijeg pogleda na sebe, druge i svet oko sebe. Suština koučinga koji se zaniva na principima ova dva modaliteta je da eksplicitno ukaže na nekorisno, nerealno i nelogično razmišljanje u nekoj situaciji i da pomogne klijentima da razviju nove načine razmišljanja i, što je još bitnije, nov konstruktivniji način delanja.

Više je načinanakojekoučnigdoprinosirazvojusamoefikasnosti. Četiri načina se izdvajaju kao ključna:

  1. Kroz lično i direktno iskustvo u ovladavanju određenom veštinom

Koučing proces podstiče direktno iskustvo kroz niz intervencija koje su grupisane u takozvani bihejvioralni aspekt koučinga. Time se postepeno podstiče ovladavanje situacijom, te postizanje uspeha. Uspesiu različitim aktivnostima uvećavajuveruusebe.

  1. Kroz posredno iskustvo, to jest učenje po modelu

Iskustva drugih ljudi omogućavaju učenje i komparaciju svojih i tuđih sposobnosti sa osobama istih ili sličnih sposobnosti. Svojim primerom i navođenjem primera drugih ljudi, kouč može doprineti razvoju stava „Ako mogu drugi, mogu i ja“. Ako osoba vidi druge da uspevaju, počinje da veruje da i sama poseduju kapacitete za uspeh.

  1. Kroz socijalnu persuaziju ili verbalne sudove koje osoba dobija od okoline

Ako je osoba uveravana od strane drugih da može uspeti u nekoj aktivnosti, uložiće više napora nego osobe koje ne dobijaju takvu vrstu podrške. Koučing odnos predstavlja ključni alat putem koga se sprovodi ohrabrivanje pojedinca da isproba nove strategije u radu. To je podržavajući odnos zasnovan na jakom poverenju i otvaranju kako bi se stvorio produktivni i ispunjujući proces promene.

  1. Kroz unapređenje fizičkog statusa pojedinca i redukciju stresa

Ljudi se u proceni svojih kompetencija oslanjaju i na fiziološka i emocionalna stanja. Interpretiraju reakcije stresa i napetosti kao znakove ranjivosti i lošeg postignuća. Redukcijom stresa podstaklo bi se povećanje samopouzdanja, odnosno smanjenje ranjivosti.

Koučing proces utiče na tri procesa od velike važnosti za razvoj samoefikasnosti: kognitivne ili misaone procese (kroz razvijanje kontrole), afektivne i motivacione procese (kroz postavljanje realističnih, ali ujedno i izazovnih ciljeva)i procese selekcije ili odabira (kroz podsticanje klijenta na upuštanje u aktivnosti koje su za njega nove i izazovne).

* * *

Ljudi koji imaju veru u svoje sposobnosti prilaze teškim zadacima kao izazovima kojima žele da ovladaju pre nego kao pretnjama koje žele da izbegnu. Pretećim situacijama prilaze uvereni da imaju kontrolu nad njima. Brzo se oporavljaju posle doživljenog neuspeha ili nazadovanja. Neuspeh pripisuju nedovoljno uloženom naporu ili nedostatku veština i znanja koja je moguće usvojiti. Ovakav efikasan pristup stvara osećaj ličnog postignuća, redukuje stres i smanjuje osetljivost na depresiju.

Visoka samoefikasnost postiže se kroz razvoj veština, kao i strategija za suprotstavljanje zahtevnim situacijama. Kroz niz bihejvioralnih intervencija koje se ostvaruju putem koučinga, pojedinac se podstiče da sprovede određene aktivnosti, prati njihovu uspešnost i kreira buduće strategije za uspešan rad.

Reference

Post a Comment