Sinergija

Definisati mentalno zdravlje pravi je izazov za naučnike i autore. Prvobitni predlozi definicije navodili su da mentalno zdravlje podrazumeva odsustvo mentalne bolesti, odnosno  mentalnog poremećaja. Današnje definicije ne nalaze da je ovakvo određenje dovoljno. U zavisnosti od teorije, odnosno psihološkog pristupa, navode se različiti kriterijumi za određenje mentalnog zdravlja.

Prema Albertu Elisu, psihologu i tvorcu Racionalno Emotivno Bihejvioralne terapije (REBT), 13 kriterijuma određuje mentalno zdravlje. To su:

Zanimanje za sebe (briga o sebi) – Ovaj kriterijum se odnosi na stavljanje svojih interesa malo iznad interesa drugih, na brigu o sebi i nastojanje da se dobije više onog što se želi. Za svakog pojedinca je važan element mentalnog zdravlja sposobnost da se deluje u svom najboljem interesu. Ovo ne podrazumeva brisanje svih granica u komunikaciji i ponašanju. Naprotiv, rad na ostvarenju sopstvenih interesa i dobijanju onog što se želi, trebao bi da uključi postavljanje zdravih granica i asertivnu komunikaciju.

Socijalni interes – Briga o sebi trebalo bi da bude u ravnoteži sa brigom o ostatku sveta. Pojedinac je povezan sa svetom koji ga okružuje, na njega deluje, ali i trpi njegov uticaj. Elis navodi da osoba može imati brojne benefite kada prihvati druge. Dakle, moralno ponašanje i uvažavanje tuđih prava imaju pozitivan povratni uticaj na pojedinca.

Samousmeravanje – Biti u stanju da se postave ciljevi i donose odluke; razvijena tolerancija na frustracije u vezi sa neostvarivanjem ciljeva, kao i prihvatanje sebe kada se prave greške; preuzimanje odgovornosti za sopstveni život i spremnost za saradnju – sve su ovo elementi kriterijuma samousmeravanja. Pomoć drugih u ostvarivanju ciljeva je dobrodošla, ali nije neophodna. Važna komponenta mentalnog zdravlja je sposobnost samostalnog odlučivanja i delovanja. To ne znači da se tuđa mišljenja odbacuju, već da se ne dozvoljava da ona diktiraju ponašanje pojedinca.

Visoka tolerancija na frustraciju – Kako je u osnovi Elisove teorije prihvatanje, to, između ostalog, uključuje i prihvatanje neupeha. Da bi ovo bilo moguće, pojedinac treba da razvije toleranciju na frustraciju koja se javlja kao pratilac neupeha u ostvarenju postavljenih ciljeva. Visoka tolerancija onda podrazumeva nastojanje da se menja ono što može da se promeni, prihvata ono što ne može da se promeni, kao i da se mudro razlikuju ta dva.

Fleksibilnost – Fleksibilnost se smatra ključnom za mentalno zdravlje, a pod njom se podrazumeva fleksibilno razmišljanje, sloboda od predrasuda, otvorenost za promenu i tolerantnost prema tuđim gledištima. Fleksibilnost podrazumeva i prihvatanje da se ne mora uvek dobiti ono što se želi, kao i da se ne može uvek izbeći ono što se ne želi. Osim toga, fleksibilnost pojedinca znači i odsustvo ekstremnih uverenja o sebi, drugima i svetu.   

Prihvatanje neizvesnosti – Mentalno zdravlje podrazumeva sposobnost da se prihvati da ništa u životu nije apsolutno sigurno. Život se odvija u svetu verovatnoće i slučaja, ali to ga ne čini lošim. Prihvatanje života takvog kakav jeste, sa svim njegovim pozitivnim i negativnim stranama odlika je mentalnog zdravlja osobe.

Posvećenost vitalnim apsorbujućim interesovanjima – Ovaj kriterijum se odnosi na negovanje sopstvene radoznalosti, kao i apsorbovanje onoga što pojedinca posebno interesuje. Podrazumeva i težnju da se razume ono što je izvan nas samih što vodi većoj vitalnosti i strasti prema životu.

Naučno mišljenje – Kao važna kompenenta mentalnog zdravlja navodi se i sposobnost samostalnog mišljenja i odlučivanja. Ova samostalnost ipak ne bi trebalo da podrazumeva uzimanje svog mišljenja kao jedinog tačnog. Dobro prilagođena osoba sagledava svoje zaključke kao impresije o stvarnosti pre nego kao činjenice. Ova težnja da se istraži tačnost zaključaka, odnosno da se kritički pristupi nekoj temi, može se definisati kao naučno mišljenje.  

Samoprihvatanje – Ključno mesto u Elisovoj teoriji mentalnog zdravlja ima bezuslovno prihvatanje: prihvatanje života, drugih i samog sebe. Bezuslovno samoprihvatanje podrazumeva prihvatanje samog sebe bez obzira na mišljenje drugih, prihvatanje sopstvenih nesavršenosti i prihvatanje sopstvenih loših rezultata. Ova ponašanja vode uživanju umesto dokazivanju sebi i drugima.

Preuzimanje rizika – Prihvatanje nesigurnosti i neizvesnosti u vezi sa životom, podrazumeva i prihvatanje određenih rizika koje neizvesnost sa sobom nosi. Dobro prilagođen pojedinac je u takvom svetu spreman da pokuša da ostvari neki cilj čak i kad postoje veliki izgledi da bi pokušaji mogli propasti.

Dugoročni hedonizam – Elis i saradnici navode da je odlika dobro prilagođene, odnosno mentalno zdrave osobe, težnja da se traži životno zadovoljstvo. Pri tom to zadovoljstvo može biti trenutno, ali i dugoročno, očekivano u budućnosti. Ljudi imaju očekivanja da će živeti neko vreme, te stoga razmišljaju jednako o sadašnjosti i budućnosti i nastoje da sebi obezbede hedonistička zadovoljstva i u vremenu koje dolazi. Dakle, dugoročni hedonizam podrazumeva pronalaženje balansa između trenutnih i budućih zadovoljstava.

Neutopizam – Prihvatanje sebe i sveta takvog kakav jeste znači i shvatanje da ne postoji apsolutna sreća ili savršenstvo. Neutopizam stoga podrazumeva odbijanje da se nerealistički bori za potpunu sreću, savršenstvo ili odsustvo anksioznosti.

Preuzimanje odgovornosti – Razvijena samostalnost i prihvatanje svojih nedostataka zajedno rezultiraju svešću o tome da nisu drugi ili okolnosti krivi za emocije koje se osećaju. Mentalno zdrav pojedinac u stanju je da preuzme odgovornost za sebe i to ne samo za svoje postupke i rezultate, već i za sve što oseća.

Ovo su ključni pokazatelji mentalnog zdravlja prema pristalicama REBT pristupa u psihoterapiji i koučingu. Zadatak REBT kouča je da podrži pojedinca u procesu razvijanja svake od navedenih karakteristika dobro prilagođene osobe.

Reference:

Dryden, W. (2000). Overcoming Anxiety. London: Sheldon Press.

Ellis A. (1994). Reason and Emotion in Psychotherapy. Secaucus, NJ: Birscj Lane.

Ellis A., Dryden W. (1997). The Practice of Rational-Emotive Behavior Therapy. New York, NY: Springer Publishing Company.