Sinergija

Krajem prošlog veka Martin Selidžmen, čuveni psiholog, edukator i pisac, predlaže da psihologija promeni svoj fokus i da se, umesto na ono što čoveku zadaje bol, fokusira na uslove koji omogućavaju ljudima procvat i napredak, osećanje ispunjenosti i sreće.

Ova ideja i pokret u psihologiji uskoro postaju poznati kao pozitivna psihologija.

Pozitivna psihologija je od posebne važnosti za koučeve koji često predstavljaju nezamenljiv element u procesu pozitivnih promena ponašanja i dostizanja novih, viših nivoa blagostanja. Pokret pozitivne psihologije daje svoj doprinos kvalitetnom koučingu kroz predlaganje niza programa za ostvarenje ovih promena, uz oslanjanje na snage i vrline pojedinca, odnosno na ono što je dobro kod ljudi.

Pozitivna psihologija ističe snage poput optimizma, zahvalnosti i pozitivnih emocija, a bogata naučna literatura ističe protektivni značaj ovih snaga. Optimizam i zahvalnost dovode se u vezu sa većim mentalnim blagostanjem, ali i boljim zdravstvenim ishodima. Pozitivne emocije, odnosno viši nivoi istih, povezani su sa dugovečnošću. Sa pozitivnijim emocijama, ljudi su zdraviji i osnažuju kapacitete za promene i razvoj.

Promena fokusa pozitivne psihologije

U ranim fazama, u pozitivnoj psihologiji je postojao akcenat na pojačanje nečije sreće kroz pozitivne emocije. Kritika ovog pokreta skreće pažnju na to da u životu postoje i druge stvari osim sreće i dobrog osećanja – stvarni život podrazumeva i negativne emocije (anksioznost, tugu, nervozu, ljutnju…). Pojedini psiholozi upravo zato počinju da iznose mišljenje da pokret sreće može biti opasan i ističu da je balans emocija važniji. Negativne emocije imaju bitnu ulogu u našim životima – one informišu o opasnostima, o našim ili potrebama drugih ljudi koje su nam nove i nepoznate.

Kao odgovor na kritike, pokret pozitivne psihologije proširuje svoj fokus.

Selidžman proširuje svoja incijalna razmišljanja, i 2011. godine predstavlja PERMA model blagostanja sa pet komponenti:

  • Pozitivna emocija (Positive emotions)
  • Angažovanje (Engagement)
  • Odnosi (Relations)
  • Značenje (Meaning)
  • Postizanje (Achievement)

Barbara Fredrikson, socijalni psiholog, fokus svog rada pomera sa sreće na procvat. Njena teorija je da ljudi koji cvetaju ne samo da se osećaju dobro, već takođe i čine dobro. Oni poseduju osećaj svrhe ili misije i angažovani su u životu. Pozitivni ljudi daju drugima najboljeg sebe da bi postigli svoje najbolje buduće. Fredriksonova navodi da je pozitivnost potreba jer predstavlja snagu u momentima teškoća, esencijalnu komponentu dobrog zdravlja i blagostanja.

A kako koučing stvara pozitivnost?

Koučing proces stvara pozitivnost negovanjem kapaciteta, izvora i procesa koji su potrebni za uspešnu promenu. Važan mehanizam u koučingu podrazumeva da koučevi grade pozitivnost pomažući klijentima da definišu šta je to što čini da oni razvijaju, neguju i dobijaju više pozitivnih emocija. Uz kouča klijent otkriva šta je to što čini da uspeva u ostvarenju važnih ciljeva.

Koučing pomaže da klijenti identifikuju ono što omogućava životni procvat. Frederiksonova navodi 10 pozitivnih emocija kao ključne za procvat pojedinca:

  • Inspiracija: Povezivati zdravlje i blagostanje sa višom svrhom i značenjem života
  • Nada: Praviti vizije budućnosti, identifikovati male korake napred koji se čine izvodljivim i razvijati eksperimentalno stanje mozga naučnika
  • Ponos: Otkrivati snage i talente i ceniti uspeh ka nadolazećim ciljevima
  • Zanimanje: Postavljati ciljeve koji su izvodljivi i „rastegljivi”, a ne one koji uzrokuju anksioznost
  • Ljubav: Hraniti poverenje, otvaranje i povezanost sa koučem i snabdevanje socijalne podrške
  • Poštovanje: Identifikovati ispirativne uzore i heroje
  • Zabava: Smejati se sebi i situacijama
  • Radost: Poboljšati svesnost i uzbuđenje zbog napredovanja
  • Zahvalnost: Ceniti poklone koje daje život, uključujući izazove
  • Spokoj: Stati da bi udahnuli momente zadovoljstva

Dobar kouč inspiriše i podstiče svoje klijente na rad na sebi koristeći pozitivnost kao bazu. Pozitivnost vodi u otvorenost ka promenama, spremnost na rad na sebi, napredaki usavršavanje. Usmeravanjem fokusa klijenata na njihove snage, nastojanjem da se razviju pozitivne emocije i osećaj svrhe, kouč inicira angažovanost klijenata, što predstavlja osnovu za promene na bolje. Ovakav rad kouča omogućava ne samo poboljšanje, već i procvat klijenata.

Reference:

Moore, M. (2010). Coaching psychology manual /Margaret Moore, Bob Tschannen-Moran; with the Wellcoaches faculty team.Philadelphia: Lippincott, Williams &​Wilkins, c2010.

Post a Comment