Sinergija

Blokirati, hajdovati, ukloniti iz prijatelja, antegovati… samo su neki od termina kojima se služimo kako bi upravljali odnosima u virtuelnom prostoru. U terapijskoj i koučing praksi se sve više srećem sa emocionalnim problemima ljudi koji su u potpunosti aktivirani događajima koji se dešavaju online. Više mi nije neobično da čujem kako lajkovi ili nedostatak istih igraju važnu ulogu u nečijem emocionalnom životu. Pitanja poput „Da li mi je video/la story na instagramu” od posebnog su značaja, a odgovori na ova pitanja mogu pokrenuti čitav spektar zdravih i nezdravih emocija. Želeli to da priznamo ili ne, digitalna oruđa uvukla su se u sve pore našeg emocionalnog života. Društvene mreže i pametni telefoni predstavljaju moćno oružje u zavođenju, održavanju odnosa ali i u veoma bolnim raskidima.

Informacione tehnologije kroje naš emotivni svet u toj meri da je danas moguće sa nekim raskinuti po principu jednog klika, što nas dovodi do novog pojma koji u savremenim ljubavnim odnosima sve više uzima maha – ghosting!

Ghosting – naprasni nestanak osobe iz vašeg života, nakon nekoliko sastanaka koji su naizgled vodili nečemu što bi se moglo definisati kao veza. U proteklih nekoliko meseci srećem se sa ljudima koji svoje iskustvo ghosting-a opisuju na sledeći način:

• Sve je delovalo sjajno, dogovorili smo da se vidimo, a ona se potom nikada nije javila. Na moje pokušaje da je kontaktiram nema nikakvog odgovora.
• Možda je saznao nešto iz moje prošlosti i zato prestao da mi se javlja. Ne razumem, sve je delovalo kao da ima perspektivu, a onda je čovek samo nestao. Ne odgovara na poruke, ne odgovara na pozive, posle nekoliko pokušaja da ga kontaktiram čujem da je veza zauzeta kao da je isključio telefon…
• Klasično ghostovanje! Znala sam da će me ghostovati i čim sam to nanjušila prestala sam i ja njemu da se javljam. Nije imao petlju da mi kaže u lice pa je rešio da nestane, ali sam ga preduhitrila.

Neki od njih se pitaju šta se desilo i na koji način su sami doprineli ovom ishodu, dok su drugi već potpuno upoznati sa ovim fenomenom i računaju na njega kao na jedan od mogućih epiloga odnosa koji je na početku razvoja.

Iznenađujuće je da digitalna oruđa ne samo da posreduju u našim odnosima već nailazimo na svojevrsno preslikavanje digitalnog života na realni. Kao što je moguće nekoga ukloniti iz FB prijatelja, blokirati ili hajdovati po istom principu moguće je osobu, sa kojom ste imali emotivnu razmenu, potpuno isključiti iz svog života – po principu jednog klika. Da li je moguće da je veza između virtuelne i stvarne realnosti toliko fluidna da digitalne manevre sa lakoćom prenosimo na naše stvarne živote?

Ova i druga pitanja navela su me da porazmislim o fenomenu „ghostinga” i ponudim neke odgovore ljudima koji su prošli kroz ovo neprijatno iskustvo, ali i onima koji pribegavaju ovoj tehnici raskida.

Šta nam govori ghosting?

Raskid na ovaj način predstavlja jedan od najtežih načina da se zaokruži iskustvo koje smo imali sa nekim i jednostavno nastavimo dalje. Čitav niz pitanja sebi postavlja osoba koja je na ovaj način ostavljena – šta sam tako strašno rekao/rekla, da li je saznao/la nešto iz moje prošlosti, da li sam ga nečim uvredila, šta sam pogrešio…

Ghosting više govori o osobi koja ghostuje, a mnogo manje o onoj koja je na ovaj surov način odbijena. Najčešće nam govori o emocionanoj nezrelosti i manjku socijalnih veština osobe da se na hrabar način uhvati u koštac sa neprijatnim emocijama koje su nužno vezane za raskid. Iza ovog poteza najčešće leži niska frustraciona tolerancija koja osobu navodi da lakšim putem izađe iz teške situacije. Time na žalost umanjuje svoje kapacitete da nauči kako da se nosi sa neprijatnim životnim iskustvima. Ghosting za neke ljude može biti jedan od brojnih aspekata izbegavajućeg ponašanja. Što više izbegavaju to su skloniji da ovaj potez ponove jer kad izbegavamo neprijatnosti šaljemo sebi poruku „Ja to ne mogu” koja nam u nekim budućim situacijama služi kao samoispunjavajuće proročanstvo kog se pridržavamo.

Sva postojeća psihološka promatranja ovog fenomena usaglašena su u pogledu toga da osobe koje su sklone ghostingu pribegavaju pasivno – agresivnom i izbegavajućem stilu komunikacije u odnosima sa drugima. Jedna od ključnih preporuka je izgradnja visoke frustracione tolerancije kroz izlaganje situacijama koje osoba doživljava kao neprijatne – otvorenije saopštavanje emocija i hrabrije i asertivnije upuštanje u konflikte.

Šta možemo da naučimo iz ghosting iskustva?

Iako bolno iskustvo, nestanak druge osobe iz našeg života ipak možemo preobraziti u priliku da nešto o sebi naučimo. Jedan ekstrem reagovanja na ghosting je preterana sumnjičavost u sebe i svoje kvalitete, opsesivno promišljanje zašto je neko pribegao tako radikalnom potezu, preisipitivanje svake izgovorene reči i svakog postupka. Drugi ekstrem je da u potpunosti okrivimo osobu koja je nas je „odsekla” iz svog života, bez preteranog bavljenja da li smo na neki način tome doprineli. Iako je to na prvu loptu teško, naročito ako smo povređeni, posle izvesnog vremena vredi zapitati se da li smo  nekim svojim ponašanjem podstakli drugu osobu da prekine svaki kontakt sa nama. Odgovori na ova pitanja ne treba da nam posluže da bi sebe dodatno okrivili, ali uvidi do kojih dođemo mogu nam biti smernice za neke buduće odnose u koje ćemo se upustiti. Nekada ghosting zaista govori o emocionalnoj nezrelosti osobe koja ghostuje, ali neretko može, ako smo dovoljno samokritični, da nam posluži i kao iskustvo da preispitamo sebe u vezama koje gradimo.

Pravda za ghosting

Iako je hrabar način okončanja veze preporučljiviji jer pomaže u izgradnji visoke frustracione tolerancije na neprijatne događaje, postoje situacije u kojima ghosting predstavlja jedini izlazak iz odnosa. Ukoliko smo u odnosu sa osobom koju procenjujemo kao izuzetno manipulativnu, agresivnu ili kao nekoga ko na različite načine probija i krši naše granice – ghosting je možda jedini način da izađemo iz ovakve veze. Veoma teški ljudi često neće razumeti ako ih verbalno konfrontiramo sa željom da okončamo vezu pa nam nekada ne preostaje ništa drugo nego da svojim ponašanjem demonstriramo da nismo zainteresovani za nastavak odnosa.

Iako naizgled nov fenomen u partnerskim relacijama, ghosting je bio prisutan i u ranijim odnosima. Ljudi su i pre bili skloni da pribegavaju lakšem načinu izlaska iz veze, a vrlo je verovatno da je raskid po principu „silent tretmana” i tada pa i sada imao štetno dejstvo po lični rast i razvoj za obe strane koje su u njega bile uključene.

Osoba koja samo nestane nema priliku da se suoči sa sobom i sa neprijatnošću raskida, dok osoba koja je ostavljena nije u mogućnosti da zaokruži iskustvo iza nje i ostaje sama u tišini sa pitanjima i sumnjama. Ipak, umesto da, kako to tipično radimo, krivicu lociramo u onog ko nestaje ili onog koji je ostavljen, možda možemo neuspeh jednog odnosa sagledati relacijski, to jest razumeti da ljudi jednostavno nisu „kliknuli”, jer da jesu, ghosting se nikada ne bi ni desio.

Autor: Mia Popić