“Opšte je poznato da najvećim brojem korporacija, organizacija i država upravljaju muškarci. Postavljanje žena na vodeće pozicije obično se događa onda kada je organizacija u krizi, što jasno ukazuje na fenomen tzv. staklenog plafona. Primere koji idu u prilog tvrdnji o postojanju ove pojave pronalazimo svuda oko nas, ali svakako su najupečatljiviji oni iz globalnog biznisa i svetske politike kao što su:
- dolazak Lin Elenhans na poziciju izvršne direktorke naftne kompanije Sunoco 2008, neposredno nakon što se kompanija u zenitu svetske ekonomske krize suočila sa padom vrednosti za čitavih 50%,
- izbor Johane Sigurdadotir na mesto predsednice vlade Islanda, usred ekonomskog kolapsa države koji je usledio kao efekat globalne recesije
i konačno
- postavljanje Marise Majer na čelo kompanije Yahoo 2012. godine, nakon decenije propuštenih prilika i loših poslovnih poteza koji su pomenutoj kompaniji doneli nezabeležene gubitke.
Dati empirijski primeri utemeljeni su brojnim akademskim studijama koje pokazuju da su i muški i ženski ispitanici skloniji odabiru ženskog kandidata za odgovornu poziciju u kriznim i izazovnim periodima. Dalja istraživanja ukazuju nam na moguće objašnjenje staklenog plafona, no ovde se svakako ne radi ni o malicioznom seksizmu ni o stavu da su žene te koje se bolje snalaze na upravljačkim pozicijama.
Najnovija studija objašnjava da se ovaj fenomen dešava, pre svega, iz razloga što kriza ima moć da promeni stereotipne stavove ljudi o idealnom lideru, kao i zbog toga što se muškarci u ovoj fazi generalno ne uklapaju u taj stereotip.
Prema rečima istraživača, za efekat staklenog plafonanije od posebnog značaja to što se žena stereotipno posmatra kao neko ko je u većoj meri opremljen atributima koji su “na ceni”u periodu kriza, već se, zapravo, radi o tome da ovi kvaliteti jednostavno nedostaju muškarcima.
Psihološkinje Suzan Brukmiler i Najla Brenskomb otkrile su i izvesne pravilnosti u pojavljivanjustaklenog plafona. Nakon što su na jednom mestu okupile 119 muških i ženskih ispitanika, istraživačice su im predstavile različite verzije novinskih članaka o kompanijama za proizvodnju organske hrane. Učesnici u anketi su u znatno većem procentu birali fiktivne ženske kandidate za direktorske pozicije unutar kompanija koje su u datim novinskim člancima opisane kao organizacije pogođene krizom i koje su, navodno, u prethodnim mandatima bile predvođene muškarcima. Za učesnike ankete koji su u novinskim isečcima čitali o kompanijama čije su direktorke u ranijem periodu bile žene, fenomen staklenog plafonapotpuno iščezava, što dokazuje činjenica da su ispitanici u ovom slučaju u jednakom procentu birali i muške i ženske lidere.
Otkriće dveju naučnica pokazalo je da je stakleni plafonu tesnoj vezi sa verovanjem ljudi da je promena statusa quo (sa muškog na ženskog lidera) neophodna u periodima kriza. Međutim, ovo objašnjenje pada u vodu onda kada shvatimo da je nemoguće pronaći reverzibilnu matricu u ponašanju, budući da ispitanici nisu pokazali sklonost ka odabiru muških lidera u krizom zahvaćenim kompanijama, ranije predvođenim ženama.
Druga studija koja se bavila istraživanjem veze između roda i liderskih stereotipa uključivala je 122 rodno mešovita ispitanika, koji su ispred sebe imali tekst o lancu supermarketa suočenog sa izazovima u poslovanju. Nakon iščitavanja teksta, ispitanicima je pružena prilika da daju svoju ocenu potencijalnih muških i ženskih kandidata čiji je opis sadržao neke od najvećih rodnih stereotipa (npr. muški kandidati su okarakterisani kao izrazito kompetitivni, dok su ženski kandidati okarakterisani kao osobe snažnih komunikacionih veština). Konačno, pred ispitanicima se našao zadatak da odaberu kandidata koji bi bio pogodniji za upravljačku poziciju.
U kontekstu uspešnog poslovanja kompanije, muški kandidat ocenjen je kao pogodniji, što svakako prikazuje stanje stvari u realnom životu, no ono što je intrigantno jeste kontekst krize, koji je ispitanike naveo da muškog kandidata procene kao manje pogodnog za ulogu velikog menadžera.
Ovde se susrećemo sa dvostrukom ironijom. Kada žena dobije priliku da uživa u uspehu dolaska do izvršne menadžerske pozicije, to se u najvećem broju slučajeva dešava ne zato što drugi smatraju da ona to zaslužuje, već, prema rečima Brukmilerove i Branskombeove “isključivo zato što muškarci više ne služe svrsi”, i to gotovo uvek u situaciji kada liderska pozicija donosi znatno manje benefita i kada ne predstavlja “privlačan plen” za muške lidere.
Izvor: https://digest.bps.org.uk
Autorke teksta: Suzan Brukmiler i Najla Brenskomb
Prevod: Mia Popić
