“Ako se više trudim biću uspešniji/a, a ako sam uspešniji/a biću srećniji/a“.
Većina ljudi razmišlja na ovaj način – način koji je netačan i štetan. Svaki put kada doživimo određeni uspeh mi ubrzo promenimo mišljenje o tome kako uspeh zapravo treba da izgleda. Ako dobijemo unapređenj. Na taj način se stvara začarani krug u kome nam je sreća neuhvatljiva i kratkog daha. Naučno je dokazano da mozak radi u suprotnom pravcu – ako u sadašnjosti povećamo nivo pozitivnosti stvorićemo raznovrsne benefite: veći nivo kreativnost i energije, bolju produktivnost, bolje ćemo se nositi sa stresom…
Međutim, čak i ako pozitivno gledamo na svet, postoje načini u kojima grešimo pri postavljanju ciljeva:
- Ljudi su skloni iracionalnom optimizmu, te mogu postavljati iracionalne ciljeve. Pogledajte sledeću sliku.
Dakle, nosorog na traci trči što je brže moguće kako bi postao jednorog, što je apsurdno. Na taj način sam sebi stvara sve veće nivoe frustracije. Činjenica je da je nosorog a ne jednorog i shodno tome bi trebalo da se trudi da postane najbolji mogući nosorog koji može biti.
- Ako ulepšavamo stvarnost, donećemo loše odluke u budućnosti. Shawn Achor, istraživač koji se bavi proučavanjem sreće, naglašava da iako je optimizam dobar za mnoge stvari, neće zaustaviti stvarnost da nas udari/pogodi. Kako bi to ilustrovao navodi primer biznismena koji nije želeo da veže pojas u kolima jer je “optimista”. Sasvim je jasno da optimizam ne može sprečiti sudar automobila. Treba da budemo svesni da negativne stvari mogu da se dogode.
- Ljudi mogu očekivati da se cilj ostvari u nerealno kratkom roku. Ne treba birati velike ciljeve koji su daleko u budućnosti. Ako želimo da dosegnemo neki veći cilj treba da ga podelimo na više manjih jer ljudski mozak treba da beleži pobede, u suprotnom se iscrpljuje.
