Sinergija

Sećam se da sam bila zbunjena kada sam prvi put čula izraz emocionalna agilnost. Delovao mi je nejasno i kompleksno. Pomislila sam “Sjajno, evo još jednog pojma za koji ne znam ni šta znači, a kamo li kako da ga primenim u praksi”. Ipak, zainteresovala sam se i počela da istražujem. U tom procesu pomislila sam da mi može koristiti u psihoterapijskoj praksi. I bila sam u pravu – primena ovog koncepta u radu jedan na jedan sa klijentima bila je učinkovita.

Čitajući knjigu Emotional agility od Suzan Dejvid naišla sam na istraživanje o stotinu inženjera koji su usled zatvaranja kompanije u kojoj su radili ostali bez posla. Nekima od njih je ponuđeno da učestvuju u programu emocionalne agilnosti u kom su imali zadatak da svakog dana beleže svoja osećanja kako bi bolje razumeli sebe i bolje upravljali svojim ponašanje. Šest meseci kasnije, oni koji su istraživali svoj emotivni svet, radeći ove vežbe, brže su i proaktivnije za sebe kreirali prilike i zaposlili se. Pomislila sam, da li je moguće da je vešto upravljanje osećanjima toliko moćno da nas ujedno vodi veštijem rešavanju poslovnih izazova?

Ipak, i dalje mi nije bilo do kraja jasno kako u praksi izgleda emocionalno agilana osoba u poslovnom kontekstu. Kako su i moje koleginice delile to mišljenje, odlučile smo da organizujemo webinar na Letnjoj školi primenjene psihologije upravo na ovu temu. Gošća su nam bile Teodora Jovančević iz msg globala i Anja Radoičić Vučićević. Dosta sam naučila slušajući ih, a nešto kasnije sam vodila svoj prvi program emocionalne agilnosti sa sjajnom ekipom iz kompanije msg global.

U daljem tekstu delim sa vama ono što sam naučila u celom ovom procesu.

Posao i emocije – babe i žabe?

Kao što je Teodora lepo istakla, kada ljudi pričaju o poslu i emocijama često čujemo kako se zalažu za stav da emocije i probleme treba ostaviti kod kuće. Izgleda da vlada uverenje da na radnom mestu uvek treba biti raspoložen i optimističan. Ali koliko je to zapravo realno? I što je još važnije – da li je takav stav koristan?

Za početak – šta je to emocionalna agilnost?

Biti emocionalno agilan podrazumeva da budemo svesni svih svojih emocija (i prijatnih i neprijatnih) i da ih razumemo, a zatim da izaberemo kako da odgovorimo na te emocije na način koji nam koristi. 

Ono što se, međutim, mnogo češće dešava jeste to da svi mi često mislimo na autopilotu. Što znači da automatski, nepromišljeno odreagujemo u situacijama u kojima se nađemo. Ako ste nekad pomislili „Zašto sam (opet) tako odreagovao, nisam želeo da ovako ispadne“ onda znate o čemu pričam :). 

Moram da priznam da sam i sama često bila na autopilotu, često sam bila upecana u svoje misli. To me je vodilo uvek u isto osećanje i reakciju. Kada sam počinjala da radim često sam razmišljala “Nisam skroz spremna na ovo. Morala bih da budem sigurna u svoje znanje jer ne smem da pogrešim. To bi bilo grozno”. Ovakve misli su činile da se osećam anksiozno, da budem nervozna i da odlažem trenutak kada ću krenuti da radim. Može se reći da sam u ovoj situaciji ispoljila emocionalnu rigidnost – dozvolila sam da me emocije preplave i da upravljaju mojim ponašanjem.

Emocionalna agilnost, s druge strane, nam omogućava da upravljamo svojim emocijama tako da nas ne ometaju, već naprotiv – da nam pomažu. Osoba koja je emocionalno agilna se pita „U ovom svetu u kom ja živim šta se dešava unutar mene? Kako se osećam? Ponašam? Kako spoljašnji faktori utiču na mene? Kako ja želim iz toga da učim i da se ponašam spontano i autentično, a ne po obrascu i uvek na isti način i po automatizmu?“.

Zašto je emocionalna agilnost važna za poslovni kontekst?

Teodora i Anja su u svom radu primetile da mnogi na poslu, a posebno menadžeri, osećaju pritisak da budu entuzijastični, harizmatični, na visini zadatka. Kao da postoji nepisano pravilo da jedino ako si uvek pozitivan i raspoložen ti si profesionalac.  Ovakav stav je doveo do toga da ljudi odbacuju negativne emocije, brane ih sebi. 

Ono što se zanemaruje, a od velike je važnosti jeste činjenica da emocije nisu ni dobre ni loše. Emocije su signali koji nam šalju važnu poruku. Kao što nam radost ukazuje da nam se to što se dešava dopada i da želimo da nastavi da traje, tako nam i tuga govori da smo izgubili nekog ili nešto do čega nam je jako stalo.

Anja i Teodora su primetile da kada se nađemo u nekoj neprijatnoj situaciji u poslovnom kontekstu kao što je na primer davanje kritike članu tima, često imamo isti majndset. Razmišljamo „Samo da se ovo završi, ekstremno mi je neprijatno. Ko zna kako će osoba odreagovati, šta ako pobesni i napravi scenu/šta ako se mnogo rastuži?!“. Tada nam deluje da je jedina opcija koju imamo ovakav način razmišljanja i osećanja. 

Kako reaguje emotivno agilna osoba?

Međutim hajde da vidimo kako emocionalno agilna osoba doživljava situaciju davanja i primanja kritike.

1. Za početak, ova osoba ima empatičan pristup. U tome joj pomaže činjenica da svi mi svoj odnos prema kritici izgrađujemo mnogo pre dolaska na posao – u iskustvima iz detinjstva i odraslog života.

2. Ova osoba shvata da kritika ne znači da smo u celosti loši, već da neko naše određeno ponašanje nije dobro. Isto tako, razume da ljudima najčešće nije lako da daju kritike.

3. Ipak, s obzirom da davanje ili primanje kritike jeste neprijatan događaj, emoconalno agilna osoba prihvata, prepoznaje svoje emocije i suočava se sa njima.  Shvata da su sve emocije prirodne i da nam šalju važnu poruku. Ume da adekvatno imenuje emociju. Najčešće kažemo „Pod stresom sam“. Ali nije isto kada kažemo da smo pod stresom i da smo razočarani ili besni. Mnogo veći signal daje razočarenje, a ne stres koji je apstraktan i sa kojim ne znamo šta tačno da uradimo.

4. Emocionalno agilna osoba se upita šta je to što se krije iza neke emocije. Koje to misli, koja uverenja su odgovorna za trenutno osećanje. To na primer može biti „Ne mogu da podnesem da joj saopštim da klijenti nisu zadovoljni njenim radom“, „Moram da postupim fer“, „Užasno je što mi je uputila kritiku, sigurno misli da sam glupan“, „Nije me pohvalio, sigurno mi neće ukazati poverenje u narednom projektu“…  Kada „uhvati“svoju misao, emocionalno agilna osoba je u stanju da je preispita. Svesna je da misli ne moraju uvek biti istinite.

5. Dovoljno je fleksibilna da može da uvidi da ponašanje koje je ranije bila dobra strategija to više nije. Spremna je na promenu i shvata da je promena proces koji traje i u kome nešto mora da se izgubi ukoliko želi da bolje usmerava svoje ponašanje.

6. Otvorena je da svoje veštine usavrši bilo da je to kroz neku edukaciju ili uz pomoć druge osobe.

Niko se ne rađa kao emocionalno agilno biće, neophodna je vežba kako bismo živeli život u skladu sa svojim vrednostima i ciljevima. Želimo da te ohrabrimo da već danas počneš sa radom na emocionalnoj agilnosti. Počni sa jednostavnim pitanjem – kako se sada osećam?