Sinergija

Iako je posao nešto što je samo nešto što nam olakšava život, a ne bivstvovanje samo po sebi, mnogi ga shvataju kao krucijalni element identifikacije.

Često ocenjujemo ljude samo na osnovu njihove karijere. Zahvaljujući ukorenjenim predrasudama osoba neće biti isto društveno poželjno percipirana kada odgovori na pitanje: “Čime se baviš”? sa “Šišam kučiće”, umesto “Filolog sam”. Zato ljudi bez posla često odbijaju da kažu da su nezaposleni i koriste poznatu floskulu “I am between jobs”. Pored pozicije u društvu, tu je i osnovani strah onih koji ostanu bez posla: kako platiti stan, kredit, hranu, život generalno. Za reboud jako je važna mreža ljudi tj. ko koga poznaje na kojoj poziciji, ali nekada i dragi ljudi mogu praviti više štete nego koristi.

Ma šta te briga, brzo ćeš naći novi posao

Dinamika kojom ljudi nalaze novi posao zavisi od mnogo faktora (mreže ljudi koje poznajemo, industrije u kojoj tražimo novo zaposlenje, vere u svoje sposobnosti da ćemo se snaći itd.), a rečenica “brzo ćeš naći novi posao” nije ništa drugo do pokušaj da osobu utešimo dok su posledice ovog tešenja kontraproduktivne. “Brzo ćeš naći novi posao” je u najmanju ruku greška u zaključivanju jer niko od nas ne pretenduje da zna šta budućnost nosi. Dakle, umesto predviđanja budućnosti kao tehnike tešenja daleko je bolje pitati osobu da li možemo nekako da joj pomognemo da što brže nađe posao.

Kako odgovoriti: Iako želim da verujem da će to tako biti, to što govoriš mi više odmaže nego što mi pomaže jer stičem utisak da olako shvataš ono sa čim se trenutno nosim. Znam da želiš najbolje ali više bih cenila da mi dozvoliš da budem uplašena oko budućnosti nego da je “shugarcoautuješ”. Hajde da se zajedno nadamo da će stvari biti ok umesto da računamo da će se stvari lako rešiti jer možda i neće.

Na brini, ja ću te izdržavati

Ljudi koji su bez posla kao jedan od najvećih strahova navode to da će biti “izdržavano lice” tako da ova rečenica nikako nije uteha već otelotvorenje njihovih najvećih strahova. Gotovo svaka osoba teži tome da bude autonomna i slobodna, a rečenica “ne brini, ja ću te izdržavati” u potpunosti negira ovu ljudsku vrednost. Umesto da kažemo ovo, daleko je smislenije reći “biću tu za tebe koliko god da ovo traje”.

Kako odgovoriti: Cenim tvoju volju da me izdržavaš, ali me jako uznemirava ideja da me neko izdržava. Više bi mi značilo da budeš tu uz mene dok ovo traje, jer moj problem nije samo činjenica da trenutno ne zarađujem nego kompletna situacija u kojoj se borim da nađem novi posao. Kada kažeš da ćeš me izdržavati osećam kao da smo zajedno odustali od bolje budućnosti.

A da pokušaš da promeniš profesiju?

Promena profesije ponekada zaista može biti rešenje, ali ta ideja mora da dođe od same osobe, a ne od nas koji savetujemo. Na nama je da osobi pomognemo ako je ovo jedan od načina, ali ne da pretendujemo da smo mi ti koji znamo koja je profesija za nju podobna. Ima nečega arogantnog u ovom pitanju. Svako od nas sam najbolje poznaje svoje potencijale i talente i sasvim je sigurno da promena profesije neće doći tako lako zato što se neko iz našeg okruženja usudio da nam to predloži.

Kako odgovoriti: Promena profesije je kompleksan poduhvat i zahteva ozbiljno promišljanje. Kada me sa takvom lakoćom pitaš zašto ne promenim profesiju osećam se kao da zaista ne razumeš kroz šta ja trenutno prolazim.

Rekla sam ti da je trebalo odavno da odeš odatle

Ljudi koji su predugo ostali na radnim mestima koja su toksična i pogubna po njihovo zdravlje i dobrobit najčešće i sami to znaju. Nisu potrebne osobe iz okoline da joj to kažu. Ova rečenica više može da se shvati kao “nabijanje na nos” nego kao dobronameran savet. Umesto ovakvog saveta daleko je delotvornije razumeti koliko je radno okruženje za tu osobu bilo problematično i koliko je dobro da više nije deo svega toga. Da je trebalo odavno da ode, otišla bi. Kada kažemo da je nešto trebalo biti suprotno od onoga kako je zapravo bilo pretendujemo da diktiramo realnost po našim prohtevima, a realnost se ne pokorava našim zahtevima. Bilo je tačno onako kako je trebalo biti.

Kako odgovoriti: Verovatno bi bilo bolje da sam otišla ranije, ali to ne znači da je tako trebalo. Bilo je kako je bilo. Ne pomaže mi sada da mislim o tome šta je trebalo, kad već nije bilo tako…

Što nisi čitala/radila šta su ti rekli, onda bi te zadržali

Ljudi koji savetuju na ovaj način kao ključnu vrednost vide zadržavanje posla no matter what. Moguće je da je i njima samima poslušnost i očuvanje posla ključna stvar i da olako zaključuju da ako je neko dobio otkaz mora da je bilo do njegovog neprimerenog ponašanja. Ovaj savet kod osobe samo produbljuje osećaj neadekvatnosti i važno je da preispitamo sopstvene vrednosti i to kako mi gledamo na očuvanje posla pre nego što sopstveni vrednosni sistem ponudimo drugoj osobi.

Kako odovoriti: Možda da sam radila to što su mi rekli bi me stvarno zadržali, ali pitanje je koju bih cenu tome platila. Razumem da je iz tvoje perspektive najvažnije da sačuvam posao, ali meni je bilo važno i da se u njemu osećam dobro i svrsishodno.

Objavljeno u magazinu Elle.