Scrum, kao jedan od najzastupljenijih agile framework-a, preporučuje da praktikujemo transparentnost, i da stalno primenjujemo Inspect&adapt princip. Da bismo to mogli da radimo, Scrum predlaže da se u radu oslanjamo na bazične ljudske vrednosti – hrabrost, fokus, posvećenost, poštovanje, i otvorenost.
U teoriji, ove vrednosti su jasne. Međutim, poteškoće nastaju kada ove vrednosti treba da prevedemo u konkretna ponašanja u radu sa timom. Tada dolazi do sukoba između pojedinačnih razumevanja (doživljaja) svake od ovih vrednosti.
Može se desiti da moj kolega i ja možda ne doživljavamo hrabrost / fokus / posvećenost / poštovanje / otvorenost na isti način. Na primer, ako govorimo o hrabrosti kao Scrum vrednosti, ona se, između ostalog, definiše kao spremnost da radimo na teškim problemima.
U praksi, ja tako mogu hrabrost prevesti u svoju inicijativu da rešim neki težak bug. Da bih to uradila, krećem da postavljam pitanja, da razgovaram sa drugim članovima tima, da na timskim sastancima ukazujem na taj problem i dajem predloge rešenja. U isto vreme, neko u mom timu može da doživi moje ponašanje kao “pravi se važna”, “radoholik”, “stalno nešto mora da pita”, “ometa nam sastanke”, “šta misli, da mi to nismo primetili”, “taj bug postoji oduvek, poznato je da ne može da se reši”.
Isto tako, jedan član tima može razumeti da transparentnost znači da se svima saopštavaju i najmanji detalji i pomaci u radu, dok drugi članovi tima mogu da misle da se takvi detalji podrazumevaju, i da nema potrebe da se vreme troši na razgovor o njima.
Gde nastaje šum? U tome što su sve ove Scrum vrednosti tzv. pojave drugog reda, odnosno apstraktni pojmovi za koje svako od nas ima neki svoj doživljaj šta znače i kako se manifestuju. Nekada dolazi i do konflikta između članova tima usled različitih shvatanja Scrum vrednosti, članovi tima bivaju demotivisani, a na retrospektivama kolona šta je bilo dobro ostaje prazna.
Jedna od uloga Scrum Mastera je da pomogne timu da se usaglasi oko značenja ovih vrednosti i ponašanja koje ih stavljaju u svakodnevicu. Šta jedan Scrum Master treba da zna da bi mogao to da uradi?
Pre svega, svaki član tima u tim donosi svoj skup znanja i uverenja o svetu (referentni okvir), i pokušava da svet, odnosno tim, ukalupi u svoj doživljaj sveta. Svako, pa i sam Scrum Master ima neke slepe mrlje u svom znanju i iskustvu, čitav skup uverenja o sebi, drugima i svetu, gde onda u susretu svih ovih referentih okvira, dolazi do interpersonalnih “okršaja”.
Da bi tim funckionisao, dobro je da Scrum Master ima sluha za ovu problematiku i da kroz rad sa svakim od članova tima i sa celim timom, identifikuje tačke nerazumevanja i pomogne da vremenom upoznamo i razumemo jedni druge i naučimo kako da sarađujemo uprkos različitim uverenjima. Za dobro funkcionisanje tima potrebno je da postanemo svesni kada nam je neko od tih uverenja iracionalno tj. ne baš u skladu sa realnošću.
Kognitivno bihevioralni koučing pomaže nam u tome da prepoznamo iracionalna uverenja kod sebe i kod drugih, a zatim da individualnim i timskim radom pomognemo članovima tima da ih zamene racionalnim uverenjima koja vode ka funkcionalnom/zdravom ponašanju.
O tome kako da rešavamo ovakve i slične situacije, i koja pitanja da postavimo, pričamo na mitapu u utorak, 11. februara od 18h. Vidimo se!
Meet up će se održati u Sinergiji, 11. februara u 18h u Svetogorskoj 13. Broj mesta je ograničen, prijave šaljite na office@koucingcentarsinergija.com
You must be logged in to post a comment.