Ovogodišnju priču Letnje škole primenjene psihologije otvorio je panel o aktuelnoj temi veština i poslova koji će biti traženi u budućnosti.
Iz ugla psihološkinje i HR direktorke Delta Holdinga, Ivanke Novaković, imali smo priliku da čujemo i razumemo shvatanje promena i važnost koju one nose za poslovanje. Evo šta smo sve od nje naučili:
Ivanka, kao neko ko u svom radu spaja suprotnosti jer kako kaže, one često ne idu jedna bez druge, izdvaja kombinaciju transformacije i kontinuiteta. “Kada želimo nešto da menjamo ili uvedemo, moramo znati šta je ono što ostaje isto.” A kada ovakav način razmišljanja pretočimo u pitanje brige o promenama budućnosti, ona kaže da neće baš sve da se menja – “ljudske potrebe ostaju iste”. Ono što se menja, zapravo je način na koji ćemo svoje potrebe moći da zadovoljavamo.
Na svom ličnom putu usavršavanja i rasta, pre nego što se izgubimo u dostupnim opcijama i pre nego što nas zamišljanje budućnosti zamagli izbore, Ivanka nas savetuje da odgovorimo sebi na pitanje: “Šta ti želiš da postigneš?” a onda, pitanje veština koje želimo da savladamo i znanja koja želimo da sakupimo postaje dosta lakše, od onoga što želimo da postanemo zavisi i izbor naših narednih koraka. Sa nama, podelila je svoju omiljenu rečenicu Pitera Drakera koja kaže da kada istoričari, 100 godina kasnije, budu analizirali trenutak u kome živimo danas, tehnološki razvoj neće biti najbitnija promena koja se dogodila. Ono što naše vreme izdvaja, čini veliki broj pojedinaca koji imaju slobodu da za sebe donesu odluke, ali za takav izbor nisu obučeni.
“Mozak je sekretarica, a ne CEO.” Kada mozak posmatramo kao kognitivnu mašinu koja sprovodi naše namere na što bolji i jednostavniji način, Ivanka ističe, ono oko čega treba da se brinemo a veštačka inteligencija nam neće pomoći jesu naše vrednosti. Ko smo mi, kakvi su nam odnosi sa drugim ljudima, šta je naš identitet i u skladu s tim, kakve su nam namere, to su pitanja na koja treba da nastavimo da ulažemo energiju, jer na taj način zaista možemo sprovesti saradnju sa tehnologijom onako da nam najviše odgovara.
Kritičko mišljenje uvek mora da ostane uključeno. Veštačka inteligencija je tu da olakša, ona trenutno ima svoje propuste, ali se ubrzano razvija i usavršava tako da će u veoma skoroj budućnosti u kognitivnim operacijama biti daleko bolja od prosečnog čoveka, a verovatno u malo daljoj budućnosti i od onih iznad prosečnih. Njen doprinos je nešto što ne smemo propustiti da iskoristimo, ali ono što je neophodno da razumemo je da smo mi ti koji dajemo nameru, koji određujemo pravac i na kraju donosimo odluku. Ako ovoga nismo svesni i ako ne razvijamo delove naše ličnosti koji su sposobni da ovo rade, može se desiti da postanemo robovi veštačke inteligencije čije potencijale ćemo tek videti.
Ivanka dodaje da nemamo više luksuz da živimo po automatizmu, to je promena koju već sada možemo da osetimo u poređenju sa starijim članovima društva, a zatim je u skladu sa međunarodnim danom devojčica podelila da je mlađoj sebi poželela da odmah krene da se zabavlja na poslu i da -play harder- poruka koju često čujemo, potpuno ima smisla.
