Da li imaš osećaj da ti nedostaje vremena za sve što zamišljaš da uradiš, a usput se osećaš slomljeno? Ili se, kad pogledaš neku novogodišnju reklamu poput onih za Koka-kolu, još više ubedačiš jer tvoj život ne izgleda tako i ne sijaš od sreće (a trebalo bi).
Ako te ovaj osećaj prati već neko vreme, a ti i dalje ulažeš napor da postižeš uspehe i obavljaš sve sto ti je zacrtano u glavi, a sve manje imaš vremena za sebe, vreme je da zastaneš. Osećaj iscrpljenosti je posledica unutrašnjeg terora da uvek moramo nešto da postižemo. U periodu praznika se naročito osećamo nemoćno da dostignemo nametnuti ideal sreće jer je odstupanje između realnog i zamišljenog još izraženije.
Često pogrešno očekujemo da će nam osećaj postignuća nakon završenih obaveza doneti olakšanje, mir i ispunjenost. Nažalost, češće se desi da nakon jednog obavljenog zadatka odmah započinjemo sledeći i tako produžavamo teror do krajnje iscrpljenosti.
Poznata studija o sreći nam pokazuje da je put do sreće popločan kvalitetom bliskih odnosa, a ne čekiranom „to do” listom. Osobe koje najviše jure sreću su osobe koje je nikad ne dožive jer svoju energiju potroše u toj jurnjavi.
Da li i ti nešto juriš? Da li je kraj godine za tebe neki konačni rok kada to što juriš treba i da postigneš?
Na primer, mota li ti se po glavi neka od ovakvih misli:
- Treba da završim sve izveštaje.
- Treba svima da kupim poklone koje će ih oduševiti.
- Treba da osmislim sjajan doček Nove Godine.
- Treba da pročitam bar jedan roman ovog meseca.
- Treba da okitim stan.
- Treba da krenem da vežbam.
- Treba da smršam.
- Treba da počnem da se hranim zdravije.
- Treba da spremim nešto ukusno.
- Treba više da se smejem i družim.
- Treba da budem srećnija osoba.
Da li je zaista tako? Dok god razmišljamo o tome kako nešto treba da bude, a nije, završimo razočarani, nezadovoljni ili jako depresivni.
Možda misliš da je ispunjenje tvojih zamisli kako nešto treba da izgleda uslov za konačni doživljaj sreće koji će te trajno preporoditi i odagnati neprijatne emocije. Ako imaš takav stav sigurno ćeš se jako truditi da ispuniš zamišljene uslove očekujući da će te to usrećiti.
Međutim, da li je to put do sreće?
U knjizi Zamka sreće Rasa Harisa možeš pronaći tri ključna razloga zašto je jurenje sreće svima nama neisplativo.
- Najpre, trajno stanje sreće je neprirodno za čoveka. Ono što je prirodno su stalna promenljivost emocionalnih stanja i to važi i za period praznika!
- Srećni smo samo kad se osećamo dobro, a sa druge strane možemo da vodimo smislen život i kad se ne osećamo dobro. To znači da neke naše odluke nose rizik i podrazumevaju borbu i čine sastavni deo načina života koji smo odabrali da vodimo. Sreća nije trajna, ali taj smisao koji crpimo iz odluka koje su vođene našim vrednostima jeste.
- Ako nismo srećni to znači da sa nama nešto nije u redu. Zašto je ovo uverenje netačno? Pa, ima li smisla da budemo srećni ako imamo razloga da budemo tužni? Kome zapravo treba naš lažni osmeh na licu ako svi znamo da je život ponekad težak?
Ako te zanima više o ovime pogledaj the 3 happiness myths link.
Baš iz ovih razloga je sasvim u redu da u ovom periodu godine pojačano osećaš emocije poput tuge, usamljenosti, straha, razočaranja, žaljenja, sete, nostalgije, ljubomore, potištenosti. Ako ih osećaš sigurno imaš razlog za to. Praznici su ponekad najveći okidači naših gubitaka, neuspeha, propalih ideala i nadanja, srušenih očekivanja, neplaniranih obaveza, iznenadnih promena ili nam pobuđuju sećanja koja mogu da nas preplave ili nam donesu neka nedostajanja.
Ako se pitaš: „Zašto konačno stvari ne izgledaju onako kako bi trebalo???” seti se da nema pravog odgovora na pitanje kako bi stvari trebalo da izgledaju.
One već nekako izgledaju tako da tvoja realnost već postoji. Da li se ponekad pitaš šta sa tim možeš da uradiš? Ponekad je najmudriji odgovor da ne možeš da uradiš ništa. Biti u miru sa svim emocijama koje ti nadolaze, a svima nam nadolaze sve emocije, možda može da postane tvoj novi odnos prema sebi. Kako ti se čini ova ideja?
Moguće je da te tvoj „treba da” spisak iscrpljuje i ne vodi ka nečemu što je tebi bitno već je bitno tvojoj okolini. To bi značilo da je možda pravo vreme da revidiraš taj spisak i zameniš ga „sta mi je važno” spiskom. Umesto da forsiraš sebe da sve stigneš, ne bi bilo loše da sedneš sa sobom i zapitaš se šta želiš, ka čemu težiš i kojih principa ti je važno da se držiš na tom putu? Sa jasnim usmerenjem koje odabereš samo ti, za sebe, sve emocije i prepreke na koje naiđeš bi trebalo lakše da ti padnu.
Ipak, i nakon što osvestiš šta je tebi važno, moguće je da se opet opteretiš i preplaviš jer perfekcionista u tebi nije uzeo odmor. Kao što već znaš, elan lako nestane kada preteramo sa ambicijama, a time sabotiramo sami sebe.
Zbog toga izdvajamo nekoliko stvari koje mogu da ti pomognu da sprečiš novo sagorevanje i iscrpljenost:
- posvećenost samo jednoj stvari u trenutku,
- redovan odmor,
- prihvatanje problema i traženje podrške,
- validacija dobrih stvari i naučenih lekcija,
- nepoređenje sa drugima nego sa sobom,
- usmeravanje željom a ne moranjem,
- negovanje saosećajnosti prema sebi i drugima i odustajanje od uloge heroja koji sve može.
Ne kažemo da je lako, naprotiv. Sve što je vredno nosi sa sobom i težinu.
Ponesi onoliko koliko možeš.
