Zamislite da se kompanija u kojoj radite spaja sa još jednom firmom, što stvara suvišna radna mesta. Kako biste Vi, kao upravnik odeljenja u jednoj od kompanija, obavestili svoje zaposlene o novonastaloj promeni?
Sa ovakvom i sličnim situacijama se lideri često susreću u poslovnom okruženju. Šta je ono što razlikuje dobrog od lošeg lidera? Postoji opšte slaganje kada je reč o kvalitetima kao što su inteligencija, harizma, odgovornost, vizija i strast. Ljudi uglavnom ne prepoznaju “soft skills” kao važne osobine lidera. A zapravo, jedna od bitnijih je empatija koja podrazumeva nečiju sposobnost da opazi i razume tuđa osećanja koja se prenose verbalnim i nevrebalnim porukama, da pruži emocionalnu podršku ljudima kada je to potrebno i da razume veze između emocija i ponašanja drugih.
Danijel Goleman, najpoznatiji psiholog u oblasti emocionalne inteligencije, smatra da je u današnje vreme empatija posebno važna komponenta liderstva iz najmanje tri razloga: sve veća upotreba timova, gde vođa mora biti u stanju da odgovara razumevanjem na različite stavove članova; globalizacija, koja podrazumeva veći broj međukulturalnih dijaloga, što može dovesti do nesporazuma; kao i rastuća potreba da se zadrže najbolji ljudi u kompaniji.
Studije su pokazale da je sposobnost pružanja empatije najistaknutija razlika između uspešnih i neuspešnih lidera. Izuzetni lideri se razlikuju od manje efikasnih po većoj osetljivosti i uvažavanju potreba svojih zaposlenih. Uspešan lider kreira pozitivno, podsticajno i produktivno okruženje što rezultira motivisanim, zdravim i uspešnim radnicima, a samim tim i boljim rezultatima, dok neuspešan kreira negativnu sredinu sa dosta tenzija, što stvara sve veće nezadovoljstvo zaposlenih. Dakle, lideri treba da ispoljavaju empatiju, da budu posvećeni i brižni, posebno tokom ili nakon krize.
Ipak, iako sprovedena istraživanja govore o nesumnjivom značaju empatije kada je reč o liderstvu, u stvarnosti, u biznis svetu, retko se čuje ta reč. Razlog tome jeste uverenje da je empatija neprimerena u poslovnom okruženju, da treba razdvojiti posao od emocija, da empatija ometa donošenje odluka i da se može doživeti kao znak slabosti. Međutim, empatija ne podrazumeva usvajanje tuđih emocija kao sopstvenih i pokušaj da se svima udovolji. Ona podrazumeva promišljeno razmatranje osećanja zaposlenih u procesu donošenja odluka.
Da se vratimo na primer sa početka teksta. Ako ste na zamišljenu problemsku situaciju odgovorili da biste okupili zaposlene i na otvoren način izrazili svoju brigu i obećali da ćete ih informisati o svim budućim koracima od interesa za njihovu poslovnu budućnost, kao i da ćete se prema svima jednako i ljudski odnositi, onda ste ispoljili empatiju. To bi dovelo do toga da najbolji ljudi ostanu u kompaniji, a produktivnost vašeg tima bila bi netaknuta. S druge strane, ako biste u takvoj situaciji održali pesimističan, negativan govor, u kome bi naglasak bio na broju ljudi koji će uskoro dobiti otkaz, onda niste ispoljili empatiju i to bi demoralisalo ljude, a najverovatnije da bi najbolji napustili kompaniju.
Dobra vest je da je empatija veština koja se može vežbati i naučiti. Štaviše, pokazano je da kada su pojedinci svesni da se sposobnost empatije može razviti, odnosno da nije nešto što urođeno imamo ili nemamo, podsvesno ulažu više energije kako bi razumeli tuđu perspektivu i više vremena posvećuju slušanju tuđih problema.
Nadamo se da će Vas ova saznanja inspirisati na češće sagledavanje situacije iz “tuđih cipela”, kako biste osnažili svoju sposobnost empatije. Na kraju, nije li to obaveza svakog od nas, bez obzira na stremljenja koja imamo na poslovnom planu?
1. Prvi korak – postavljajte pitanja i aktivno slušajte sagovornika.
2. Drugi korak – strpljenje. Morate biti stpljivi, pre svega prema sebi, a zatim i u odnosu sa drugima. Umesto da odmah reagujete, promislite i probajte da situaciju analizirate i posmatrate iz perspektive sagovornika, te reagujte u skladu sa tim.
3. Pokušajte da ne kritikujete, već da savetujete. Naglasite deo posla koji je dobro odrađen, a nakon toga se fokusirajte na to šta je moglo bolje da se uradi i dajte sugestije kako to postići.
4. Suzdržite se od osuda. Nemojte donositi prerane i preterane zaključke, već probajte da razumete osobu uzimajući u obzir kontekst situacije.
5. Vežbajte asertivnu komunikaciju.
6. Kad god ste u prilici, dajte ljudima pozitivan fidbek i pohvalite ih za nešto što su dobro obavili. Moć pozitivnog fidbeka je često potcenjena, a zapravo je vrlo značajna jer podstiče ljude da dalje uspešno obavljaju zadatke.
7. Nemojte se ustručavati da potražite pomoć. Danas su dostupni brojni kouči i psihoterapeuti koji Vam mogu pomoći da unapredite svoje veštine.
