Savremena žena često se nalazi u rascepu između različitih životnih uloga koje treba da uskladi. Pokušaj da udovolji očekivanjima u različitim sferama života dovode je u situaciju da se oseća krivom jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stiže da se posveti prijateljima ili suprugu, rasejana je na poslu… Ponekada je teško sve postići ali je još teže kada usled toga sebe krivimo, sebi prebacujemo i etiketiramo kao “lošu majku”, “lošu suprugu” ili “lošeg prijatelja” itd. Umesto da sebe kinjimo, bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super žena” i da prihvatimo da nismo svemogući. Na taj način ćemo biti emocionalno rasterećene kada se nađemo u situaciji da nam je teško da uskladimo sve uloge pa ćemo samim tim imati veću snagu da pokušamo da nađemo rešenje.
Sposobnost usklađivanja profesionalne i emotivne uloge pre svega zavise od načina na koji sagledavamo svoj život. Stav koji zauzimamo prema sebi, poslu, bliskim ljudima i životnim okolnostima utiče na to kako ćemo se osećati i ponašati kako u profesionalnom tako i u privatnom životu.
Ukoliko na svakodnevne stresove gledamo kao na nešto što je očekivano i sa čim imamo kapacitete da se nosimo, nećemo dozvoliti da oni oboje i naš privatni aspekt funkcionisanja. Ukoliko,sa druge strane, verujemo da je to što nam se dešava užasno, grozno i da to ne možemo da podnesemo, veći deo dana provešćemo užasavajući se nad lošim stvarima koje nam se dešavaju. Ukratko, ukoliko prihvatimo one stvari koje ne možemo da promenimo, nastojimo da promenimo one koje nas ometaju a koje uviđamo da su podložne promeni, probleme ćemo efikasno rešavati umesto da dozvolimo da utiču na kvalitet našeg života. Vera u sposobnosti da se nosimo sa životnim nedaćama i spremnost da probleme rešavamo umesto da ih guramo pod tepih, ključni su u uspešnom balansiranju između posla i privatnog života.
Probleme sa posla nosimo kući ili na posao idemo ogorčeni zbog privatnih problema onda kada ih ne rešavamo na vreme, dozvolimo da se nagomilaju ili kada ne verujemo u sopstvenu snagu da se sa njima nosimo. Jedan od ključnih razloga zašto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji naš porodični život jeste nemogućnost da se isključimo i ostavimo posao na poslu.
Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kući, sa njom se budimo i odlazimo na posao. Iako mislimo da brigom nešto rešavamo ona zapravo nije rešavanje problema već izlistavanje svih katastrofalnih ishoda u vezi sa problemom koji imamo. Ona nas iscrpljuje i smanjuje našu snagu da problem uopšte rešimo.
Jednostavna strategija koja nam može pomoći da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana na papir stavimo sve stvari koje smo tog dana uspešno uradili kao i one koje su ostale nerešene. Na taj način, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamišljamo u glavi mi imamo jasnu sliku problema. Misao koja nam može pomoći da rasterećeni odemo kući je sledeća: “Uradio/uradila sam sve što sam mogla danas, sutra ću potražiti rešenja za probleme koji su ostali nerešeni”.
Saveti
Razmišljajte racionalno – umesto da zahtevate da se život odvija po vašim pravilima, prihvatite da se realnost ne pokorava vašim željama! Život je ispunjen brojnim stresovima, prihvatite da su oni sastavni deo života, ne kukajte već aktivno tražite rešenja!
Ne odlažite obaveze – sutra će vas sačekati duplo više posla!
Razgovarajte o problemima – ne dozvolite da oni porastu tako da ne znate sa koje strane da im priđete!
Relaksirajte se – izdvojite vreme kada ćete biti posvećeni samo sebi bilo da je to čitanje knjige, šetnja, večera sa prijateljima, sport…
Napravite nedeljni plan aktivnosti i obavezno u njih uvrstite i one koje su čisto za vašu dušu! Kada ih uvrstite u plan time ste sebe obavezali i da ih sprovedete!
