Danas se često srećemo sa konceptom životnog koučinga (life coaching), a još češće sa brojnim trenerima životnih veština koji svojim tehnikama nude potencijalnim klijentima put u srećan i zadovoljan život. Obzirom na to da koučing kao profesija nije zakonski regulisan, kako kod nas, tako ni u svetu, nisu sasvim jasni standardi ko sebe može zvati koučem. Iako mnogi od njih svoj posao obavljaju savesno, vodeći računa o interesu klijenta, nisu retki oni koji ne raspolažu adekvatnim psihološkim znanjima kako bi se bavili osnaživanjem ljudske ličnosti.
Koučing se često definiše kao metod putem kojeg “uspešni postaju još uspešniji” pa mu se samim tim okreću ljudi koji su zdravi i funkcionalni. Kroz saradnički odnos klijenta i kouča radi se na otklanjaju blokada kako bi se ostvarili određeni ciljevi iz profesionalne ili privatne sfere. Koučing može da koristi onima koji se u poslovnom životu nose sa izazovima koji su vezani za javni nastup ili liderske veštine, ljudima koji nastoje da uspostave balans između poslovnog i privatnog plana, parovima koji žele da unaprede komunikaciju međusobno ili sa decom, pojedincima koji žele da se upuste u određene promene na emotivnom ili poslovnom polju ali ne znaju odakle da počnu… Za razliku od psihoterapije koja je usmerena na otklanjanje emotivnih tegoba i simptoma, koučing ima za cilj osnaživanje ličnosti i podsticanje pojedinca da preduzme određene korake koji će rezultirati većim osećajem dobrobiti i životnog smisla.
Obzirom na to da je koučing namenjen zdravim i funkcionalnim ljudima, lako se može poći od pretpostavke da poznavanje ljudske psihologije nije nužan preduslov za obavljanje ove delatnosti, bar ne u onoj meri u kojoj je to neophodno za bavljenje psihoterapijom. Upravo ova pogrešna premisa predstavlja ključni uzrok potencijalne štete koju možemo naneti klijentu u koučing procesu usled nerazumevanja psihološke tematike koja leži u pozadini određene teme koja se tretira koučingom.
Uverena sam da je koučing jednako delikatan kao i psihoterapija i da zahteva temeljna znanja ljudske psihologije. Isto tako verujem da je jedini etičan pristup u osnaživanju ljudske ličnosti, što vidim kao ključnu svrhu koučinga, onaj koji je baziran na psihološki zasnovanim pristupima ljudskog razvoja i učenja. Obzirom na to da su ciljevi koučinga koncipirani tako da se osoba uz podršku kouča kreće od sadašnjeg stanja ka budućem željenom stanju, veoma je važno da kouč raspolaže znanjima koja se tiču pitanja ljudske motivacije, učenja, psiholoških blokada koje stoje na putu željene promene, ljudskih vrednosti itd. Sve ovo su specifične teme u sklopu veoma složene ljudske psihologije koje je neophodno temeljno proučiti kako bi sebe smatrali kvalifikovanim za rad sa drugim ljudskim bićem. Adekvatno razumevanje ljudske psihologije u vođenju koučing procesa važno je kako klijentu ne bi, iz najbolje namere, naneli štetu. Na primer, ukoliko se klijent obrati za koučing u oblasti liderskih veština, da bi se tokom rada ispostavilo da ima panične napade, neophodno je uvažiti specifičnu emocionalnu tematiku koju je klijent izneo i znati je tretirati, ili uputiti osobi koja je stručna za to.
Forsiranjem klijenta da bude jak i stabilan lider, bez uvažavanja emocionalnog problema koji je podelio sa nama, može voditi većoj šteti.
Iz tog razloga, umesto o koučingu, mnogo više volim da govorim o koučing psihologiji koja sa aspekta različitih psihoterapijskih pristupa (bilo da se radi o kognitivno bihejvioralnoj, psihodinamskoj ili nekoj drugoj terapiji) prevodi metode i tehnike na koučing jezik, i iste tehnike koje se koriste u psihoterapiji, prilagođava i modifikuje za drugačiju namenu i svrhu – jačanje zdravih kapaciteta pojedinca, kako u profesionalnoj tako i u privatnoj sferi funkcionisanja.
Ne želim da tvrdim da samo psiholozi i psihoterapeuti mogu da se bave koučingom, ali smatram da je veoma važno da svaki kouč u sklopu edukacije koja ga je kvalifikovala za ovu ulogu ovlada znanjima vezanim za ljudsku psihologiju i da svoju kvalifikovanost učini što transparentnijom kako bi njegovi potencijalni klijenti imali poverenja i znali da su u dobrim rukama.
Objavljeno u magazinu Story, maj, 2016
