Edukacija za licencirane psihoterapeute i psihoterapeute u edukaciji
Četvrti talas KBT-a: Fokus na snagama i rastu
Jedan od ključnih ciljeva psihoterapije nije samo pomoći klijentima da prevaziđu trenutne izazove, već i osigurati da ostanu na putu zdravih obrazaca ponašanja, čak i kada se suočavaju sa budućim teškoćama. Ključno sredstvo u ovom procesu je fokusiranje na pozitivne emocije i izgradnju resursa, što se pokazalo kao moćna strategija za prevenciju relapsa.
U svetu psihoterapije, često se susrećemo sa duboko ukorenjenim fokusom na smanjenje simptoma i rešavanje patologije. Međutim, da li se ikada zapitamo koliko prostora ostavljamo za rast, razvoj i postizanje pozitivnog funkcionisanja kod naših klijenata?
Tradicionalni pristupi mentalnom zdravlju često se fokusiraju na odsustvo bolesti i poremećaja. Međutim, važno je da se podsetimo da mentalno zdravlje podrazumeva mnogo više od toga. Radi se o dobrobiti i optimalnom funkcionisanju – stanju u kojem ljudi ne samo da preživljavaju, već i napreduju.
Martin Seligman je jednom izjavio: „Postali smo patolozi i viktimolozi.“ Ova izjava naglašava koliko je važno da prestanemo da posmatramo klijente isključivo kroz prizmu njihovih problema i da počnemo da razmišljamo o njihovim resursima, potencijalima i dobrobiti.
Dobrobit nije samo poželjan cilj, već i važan zaštitni faktor protiv psihopatologije. Kada ljudi razvijaju pozitivne emocije, angažman, kvalitetne odnose, smisao i postignuća, smanjuje se verovatnoća pojave psiholoških problema.
O edukaciji
Edukacija je zasnovan na četvrtom talasu Kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), pozitivnoj psihologiji i psihoterapiji usmerenoj na rešenja.
Četvrti talas KBT-a integriše tradicionalnu KBT terapiju sa modernijim pristupima koji se fokusiraju na razvoj ličnih snaga, otpornosti i blagostanja. Umesto da se primarno usmerava na smanjenje simptoma, ovaj pristup naglašava jačanje zaštitnih psiholoških faktora i osnaživanje klijenata.
Ekudacija se temelji na desetogodišnjem istraživanju psiholoških faktora koji doprinose rezilijentnosti i uspešnom ostvarivanju ličnih ciljeva, koje je dr Mia Popić proučavala kroz svoju psihoterapijsku praksu i doktorsku studiju.
Ključne komponente ovog pristupa uključuju bezuslovno samoprihvatanje, samoefikasnost, androginost i asertivnost, koji podstiču rast, razvoj i veću prilagodljivost u suočavanju sa izazovima.
Struktura edukacije
MODUL 1:
Osnove četvrtog talasa KBT-a
- Razumevanje osnovnih principa KBT-a
- Uvod u razvoj četvrtog talasa KBT-a
- Razumevanje kako četvrti talas proširuje fokus na pozitivne psihološke faktore i pozitivnu psihologiju
MODUL 2:
Pozitivna psihologija u terapijskom radu
- Primena principa pozitivne psihologije za jačanje snaga klijenata i razvijanje otpornost
- Fokus na identifikaciju i korišćenje resursa klijenata za trajno blagostanje
MODUL 3:
Psihoterapija usmerena na rešenja
- Praktične tehnike psihoterapije usmerene na rešenja za identifikaciju resursa klijenata i postavljanje ciljeva
- Učenje kako klijente voditi od problema ka pozitivnim ishodima
MODUL 4:
Ključni psihološki faktori rezilijentnosti i ostvarivanja ličnih ciljeva
- Bezuslovno samoprihvatanje: Primena REBT principa za razvijanje osećaja unutrašnje vrednosti, nezavisno od uspeha ili neuspeha
- Samoefikasnost: Strategije koje jačaju poverenje klijenata u njihove sposobnosti
- Androginost: Razumevanje i primena teorije Sandre Bem za razvoj fleksibilnosti i prilagodljivosti
- Asertivnost: Tehnike za samouvereno izražavanje potreba i uverenja
Sva četiri modula održavaju se subotom i nedeljom u prostoru Sinergija centra, od 10h do 17:30h časova.
Polaznicima koji nisu u mogućnosti da prisustvuju uživo, omogućen je pristup putem Zoom platforme
Psihoterapijski maraton
U toku četiri meseca, polaznici će svakog meseca imati pristup psihoterapijskom maratonu u trajanju od sat vremena, gde će uživo ili putem Zoom platforme pratiti demonstraciju terapijskih sesija. Cilj je:
1. Povezati teoriju sa praksom;
2. Razjasniti razlike između različitih pristupa u terapijskom radu;
3. Pokazati kako principi pozitivne psihologije omogućavaju rast klijenata.
Supervizijske grupe
U toku četiri meseca, polaznici će svakog meseca imati pristup supervizijskim grupama u trajanju od sat i po vremena kako bi se iskustveno okušali u ulozi terapeuta. Polaznici će:
• Primenjivati naučene tehnike kroz vođenje terapijskih sesija uživo;
• Dobijati konstruktivne povratne informacije od supervizora i kolega;
• Jačati sigurnost u primeni tehnika usmerenih na rast i razvoj snaga klijenata.
Skripta
Polaznici dobijaju dve skripte.
- Prva pokriva sadržaj koji se tiče principa i tehnika Kognitivno bihejvioralne terapije.
- Druga se tiče principa Pozitivnog KBT pristupa i Pozitivne psihologije.
Voditeljka programa
Dr Mia Popić je psihološkinja i edukatorka, specijalizovana za kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT) i primenu pozitivne psihologije i koučinga u terapijskom radu. Doktorirala je u oblasti socijalne psihologije, sa posebnim fokusom na psihološke faktore koji doprinose rezilijentnosti i uspešnom postizanju ličnih ciljeva. Sa preko deset godina iskustva u istraživanju i kliničkoj praksi, Mia je razvila metodologiju koja integriše klasični KBT sa inovativnim pristupima usmerenim na jačanje ličnih snaga i potencijala klijenata.
Mia vodi sertifikovani program Kognitivno-bihevioralnog koučinga više od sedam godina i razvila je brojne edukativne programe namenjene terapeutima i liderima. Osim kliničkog rada, Mia je i priznata govornica na međunarodnim konferencijama, gde deli svoja istraživanja i uvide o primeni četvrtog talasa KBT-a, koji obuhvata pozitivnu psihologiju i rešenja usmerena na rast. Njena misija je osnažiti klijente ne samo kroz redukciju simptoma, već kroz dugoročan razvoj veština i sposobnosti za samostalno prevazilaženje izazova.
Voditeljka supervizije
Dr Iva Branković, sistemska prorodična terapeutkinja sa doktoratom Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, na temu supervizije u socijalnom radu. Iva polaznicima edukacije pruža stručno vođenje u supervizijskom radu, sa posebnim fokusom na razvoj koučing veština kroz praktične primene. Njena ekspertiza i iskustvo iz sistemske porodične terapije daje poseban doprinos ovoj edukaciji, jer omogućava polaznicima da sagledaju izazove iz šire, sistemske perspektive.
Kome je edukacija namenjena?
- Psihoterapeutima koji žele da prošire svoju praksu i ne tretiraju samo simptome, već i da rade na jačanju snaga i potencijala klijenata
- Psihoterapeutima koji žele da prošire terapijska znanja i bolje razumeju osnove KBT-a i Pozitivnog KBT-a
- Psihoterapeutima koji žele da integrišu terapiju usmerenu na rešenja u svoju praksu i prošire spektar svojih usluga.
Cilj je da sa ove edukacije izadjete sa:
- Znanjima o četvrtom talasu KBT-a, pozitivnoj psihologiji i terapiji usmerenoj na rešenja
- Alatima kojima ćete podržati klijente u razvijanju otpornosti i potencijala
- Tehnikama putem kojih ćete uspešno integrisati ovaj pristup u terapijski rad
Cena programa:
350 EUR sa mogućnošću plaćanja u ratama.
Pridružite se i istražite kako terapija usmerena na snage može transformisati vaš pristup radu sa klijentima!
Naučna utemeljenost programa
Naučna utemeljenost programa podrazumeva nekoliko ključnih teorijskih i empirijskih uvida iz psihoterapije i psihologije.
Integracija pozitivne psihologije: Tradicionalne psihoterapije fokusiraju se na smanjenje simptoma i olakšanje patnje. Međutim, istraživanja iz pozitivne psihologije (Seligman, 2011) pokazuju da eliminacija simptoma nije dovoljna za dugotrajno mentalno zdravlje. Kada terapija uključuje razvoj snaga, potencijala i postavljanje ciljeva, klijenti postaju aktivni u svom rastu, što smanjuje rizik od relapsa, jer se nakon terapije samostalno suočavaju s izazovima
Teorija samoefikasnosti: Albert Bandura je postavio teoriju samoefikasnosti (Bandura, 1977), koja ističe da osećaj lične sposobnosti da se suočimo sa izazovima ima ključnu ulogu u prevenciji relapsa. Kada klijentima omogućimo da kroz terapiju razvijaju veštine koje im pomažu da postave i ostvare ciljeve, povećavamo njihovu samoefikasnost, što direktno smanjuje verovatnoću ponovnog pojavljivanja problema.
Teorija trajne promene: Istraživanja iz psihoterapije, posebno u kontekstu prevencije relapsa (Marlatt & Gordon, 1985), sugerišu da kada klijenti nakon terapije ostanu bez aktivnih ciljeva ili strategija za dalji napredak, povećava se rizik od vraćanja na stare obrasce ponašanja. Time što ih usmerimo na rast i razvoj, terapeuti pomažu klijentima da razviju održive obrasce i strategije koje omogućavaju trajnu promenu, smanjujući šanse za ponovni povratak simptoma..