U svetu koji se menja brže nego što možemo da ispratimo, jedna osobina sve više izlazi na površinu kao ključna za uspeh – hrabrost. Ali ne ona filmska, koja podrazumeva odsustvo straha i neustrašivo kretanje napred, već ona ljudska, svakodnevna – petlja da se deluje uprkos strahu.
Tema ovogodišnje Letnje škole primenjene psihologije bila je “Hrabrost u poslu i u ljubavi” i omogućila nam da uz pomoć HR stručnjaka, uspešnih lidera, umetnika, psihologa i psihoterapeuta “pogledamo strahu u oči” i razgovaramo o tome šta sve tamo vidimo.
Na prvom panelu “Imati petlju u poslu” razgovarali su dr Mia Popić, psihoterapeutkinja, Vladimir Borovnica, psiholog, Miroslav Gajić, menadžer službe ljudskih resursa u CETIN-u i Aleksandra Triantafyllidou, direktorka za ljudske resurse u IKEA-i i svi su se složili oko jednog: bez hrabrosti nema inovacije, nema istinske promene i nema liderstva koje inspiriše.
Hrabrost nije odsustvo straha
Strah i hrabrost idu ruku pod ruku. Kao što je rečeno u razgovoru – ne postoji hrabar poduhvat bez ranjivosti, rizika i neizvesnosti. Vladimir Borovnica je istakao da čak i oni koji sebe opisuju kao „plašljive“ mogu biti hrabri – oslanjajući se na etiku, savesnost, ambiciju, radoznalost ili disciplinu. Poenta nije u tome da budemo neustrašivi, već da znamo da raspolažemo svojom hrabrošću i čuvamo je za situacije koje su zaista važne.
Kako hrabrost izgleda u praksi?
Iz razgovora su isplivali brojni primeri:
- Promena karijere i vođenje iskusnijih kolega – Miroslav je ispričao kako je napustio sigurnu poziciju i prihvatio menadžersku ulogu u novoj kompaniji, uprkos strahu i sumnjama. Njegov recept je bila upornost.
- Izazivanje globalnih odluka – Aleksandra iz IKEA-e podelila je iskustvo kada se založila za lokalne kandidate za ključne pozicije i lokalne kompetence oslanjajući se na veru u lojalnost i potencijal ljudi, a ne samo na podatke.
- Donošenje nepopularnih odluka – Od ukazivanja na problematična ponašanja lidera, iako su KPI-jevi bili „zeleni“, do odbijanja velikih beneficija kada nisu bile u skladu sa vrednostima – svaki od ovih poteza zahtevao je da se stane iza sopstvene etike i ličnih vrednosti.
Ono što ih povezuje jeste spremnost da se rizikuje kratkoročna popularnost zarad dugoročnog zdravlja organizacije.
Radikalna iskrenost – između brutalnosti i rasta
Posebna tema bila je radikalna iskrenost – davanje povratne informacije direktno i s poštovanjem. Iako se često zloupotrebljava kao izgovor za grubo ponašanje, suština je drugačija: iskrena povratna informacija mora biti konstruktivna, konkretna i usmerena ka zoni narednog razvoja, kako je istakao Vladimir Borovnica, psiholog.
Hrabrost je potrebna i da se fidbek da, ali i da se primi. Ključ je u „parkiranju ega“ i razumevanju da povratna informacija nije ultimativna istina o nama, već signal o ponašanju koje možemo menjati.
Psihološka bezbednost i učenje iz grešaka
Nijedna priča o hrabrosti ne može da prođe bez teme grešaka. U kulturama gde postoji psihološka bezbednost, ljudi imaju petlju da iznesu nepopularne stavove, priznaju greške i uče iz njih. Lideri koji priznaju sopstvene propuste šalju važnu poruku: autoritet ne dolazi iz nepogrešivosti, već iz odgovornosti.
Kao što pokazuje primer iz avijacije u knjizi „Black Box Thinking“ koju je preporučio Vladimir Borovnica, kada greške tretiramo kao prilike za učenje – unapređujemo procese, a ne tražimo krivce. Jer greška je upravo to – signal da nešto treba menjati, da nešto nije dovoljno jasno, pregledno ili jednostavno.
Gde se krije snaga za hrabrost?
Učesnici panela su istakli psihološke resurse koji pomažu da izdržimo pritiske i donosimo hrabre odluke:
- Konzistentnost – biti osoba na koju se tim može osloniti.
- Povezivanje – ne delovati sam, već tražiti istomišljenike.
- Lične vrednosti – odluke donositi prema pitanju: „S kojom greškom mogu da živim?“ • Modelovanje – učimo hrabrost posmatrajući druge (roditelje, lidere). • Upornost i ranjivost – istrajati i priznati sopstvene slabosti.
Kakve organizacije podstiču hrabrost?
Zaključak razgovora mogao bi da stane u nekoliko reči: učenje, autentičnost i razvoj.
Mia je na kraju razgovora postavila pitanje: ako biste izdvojili jednu karakteristiku organizacije ili tima koja podržava da pojedinac bude hrabar, šta bi to bilo?
Strast prema učenju, kaže Vladimir Borovnica.
Razvoj u svakom pogledu, kaže Miroslav Gajić.
Autentičnost, kaže Aleksandra Triantafyllidou.
Organizacije koje slave znatiželju, podstiču razvoj ljudi i nagrađuju autentičnost stvaraju prostor za hrabrost. U njima hrabrost postaje svakodnevna praksa, a ne herojski izuzetak.
Petlja kao nova valuta liderstva
Hrabrost u poslu ne znači samo „usuditi se“. Ona znači imati integritet, istrajnost i spremnost da se rizikuje zarad onoga što verujemo da je ispravno. U vremenu koje traži promene, petlja postaje nova valuta liderstva – ona koja razlikuje organizacije koje stagniraju od onih koje rastu.
Piše: Jovana Ranđelović
