Otkad znam za sebe, sport je deo mog života. Na ovaj ili na onaj način. Ono što je interesantno jeste da sam se uvek dobro snalazila u svim sportovima osim u jednom. U odbojci. Kako je nisam igrala, nisam je ni pratila na svetskoj sceni. Međutim, to se promenilo pre par godina i danas je odbojka moj omiljeni sport za gledanje, a naše odbojkašice one za koje ponosno navijam.
Ako pratite Olimpijske igre onda sigurno znate da ove godine nije bilo lako biti navijač naših lavica s obzirom da su zaustavljene prerano na putu ka zlatu. Ono što je karakteristično za naše odbojkašice jeste njihova mentalna snaga. Vraćale su se iz nemogućih situacija, pobeđivale favorite i osvajale titule koje su delovale nedostižno. Baš zbog toga, svaki put kada ih gledam, čak i kada gube, znam i verujem da postoji mogućnost da se vrate, i tako je bilo i sada na Olimpijskim igrama u meču protiv Italije. Ipak, to se nije desilo.
Verujte mi, nije lako biti navijač. Ovaj poraz mi je teško pao. Ovo mogu da shvate samo oni koji navijaju i samo oni koji znaju da sport nikada nije samo sport. To nije samo igra. To je mnogo više od toga. A u tom trenutku, na tom terenu, tim odbojkašicama to je bilo sve. To je stvar sa sportom. On od vas ne traži mnogo, samo sve. Naravno da onda nije lako kada doživiš poraz.
Ipak, i pored toga, postoji još nešto sa čime sam ostala nakon tog meča. “Sada je vreme za analizu.”, Ovo su bile reči komentatora i to me je podsetilo na knjigu koju sam nedavno pročitala: “Crna kutija”, Matthew Syed. Ovo nije obična knjiga, to je sigurno. Ona vas neće naučiti da je neuspeh sastavni deo uspeha. To već sigurno znate. Ona će vas naučiti KAKO treba da pristupate neuspehu koji će se neminovno desiti. Videćete da to nije nimalo prijatno, ali da je neophodno. U suprotnom, kako bismo uopšte napredovali?
U slučaju odbojkašica, crna kutija jeste snimak svakog meča koji su odigrale. One će svoje poraze gledati iznova i iznova. To sigurno nije lako. Analiziraće svoje greške i izvući će iz njih sve moguće lekcije. Nastaviće da treniraju, ali sada sa nekim novim uvidima. Za 4 godine će ponovo izaći na ovo takmičenje, ponovo će se boriti za zlato i ponovo će napraviti neke nove greške, ali to neće biti iste greške koje su napravile ove godine, to bi već bilo glupo, zar ne?
Autorka – Aleksandra Saška Mitrović